INTERVJU: BORIS BRATINA, MINISTAR INFORMISANJA I TELEKOMUNIKACIJA! KAD NEKO KAŽE: "MI SMO NOVINARI, A VI NE", TO JE NA GRANICI RASIZMA!

Ni u jednoj zemlji nije lako biti ministar informisanja, u ovom slučaju i telekomunikacija, čini se da u Srbiji posebno nije lako u vremenu kada novinare dele na podobne i nepodobne, kad novinarke pojedinih medija razvlače po ulici, fizički napadaju, vređaju, ali kad je ministar po vokaciji i obrazovanju filozof, onda to možda dobija neki drugačiji aspekt.

Razgovarali smo s Borisom Bratinom, ministrom za informisanje i telekomunikacije, a ceo razgovor možete pogledati na našem Jutjub kanalu Republika news.

Nažalost, ovo je vreme velikih izazova za novinare, samim tim i informisanje u Srbiji. Kako vi to sve vidite? Napominjem samo da razgovor vodimo dan nakon što je osnovano novo novinarsko udruženje, to je Asocijacija novinara Srbije, koja će pokušati da nađe neki treći put u odnosu na ono što smo do sada videli od NUNS i UNS.

Foto: ST/Vladimir Lukić

- Da, izgleda da nekako NUNS i UNS konvergiraju zajedno, iako su bili dva različita udruženja, verovatno nekada i suprotstavljena, ali sada to očigledno nije slučaj. Međutim, zaista, ovo što ste na početku pomenuli, to je svakog zgrozilo, da se tako neko ponaša prema ženama. I kao ženama i kao novinarkama.

Kako se vi zbog toga osećate kao ministar informisanja niti ste tome doprineli niti se jedan deo toga dešavao u vašem mandatu?

- Sad je glupo da ponovo pričam kako je mene sve to iznenadilo s izborom za ministra, ali moram da kažem da ste sasvim u pravu, ovo je prilično teško ministarstvo ako tako može da se kaže. Utoliko pre što je ministarstvo zaduženo za mnoge stvari koje se vežu za zakonske aktivnosti, a mnogo manje za same programe i nekakvu kritiku ne znam čega. Ono što ja izdvajam kao lepo kod nas, kad su u pitanju mediji, pre svega elektronski, ali i uopšte, na našim TV programima možemo da vidimo sve televizijske programe sveta. I američke i ruske, i afričke kanale, iz Belorusije, sve druge...

Ispratili ste ovo s povlačenjem, odnosno ostavkom Dragana Šolaka. Mislite li da će to promeniti medijsku scenu i u kom pravcu?

Foto: ST/Vladimir Lukić

- Neće mnogo. Tražiće Šolak neke druge prilike za sebe, a već će se naći neko da podrži ove iz ova dva medija koja imaju i svoje papirnate verzije. To smatram nekorektnim izveštavanjem, mi možemo da se ne slažemo u bilo čemu, ali uvek postoje načini da razgovaramo. Ovo što vidimo jeste rezultat nečega što se na zapadu dogodilo pre 30 godina. Znači, svuda su mnoga merila i kodeksi popadali, gotovo u svakoj profesiji, to nije izbeglo ni novinarstvo. Recimo, kada bismo hteli da kritikujemo nešto, zaista mi je teško da se vezujem za likove kao što je Kristijan Amanpur, na primer, tako mi slično, poput nje, deluje sada na Kosovu Euleks. Čim vidite Euleks, vi se sklonite jer znate da će tu nešto da bude. Međutim, ne možemo da kažemo da Kristijan Amanpur nije novinar, kakva god bila, ne kažemo da nije novinarka, znači uvreda tipa mi smo novinari, vi niste novinari na granici je rasizma.

Mi iz Srpskog telegrafa, kao i kolege iz nekih drugih medija, dolazimo u poziciju da postavljamo pitanja na nekim konferencijama za medije, a prosto te ignorišu ili kažu: "Vi niste novinari." S druge strane, razgovaramo u danu kad je novinar N1 predsednika Vučića najnormalnije pitao i dobio odgovor. Da li mu se taj odgovor svideo ili ne, nije bitno. I sad, može li tu ministarstvo negde da bude neki medijator u tome da svi imaju pravo da postave pitanja? Nemate vi, naravno, izvršnu vlast da to sprovedete, ali neki apel ili nešto slično.

- Taj predlog se zaista svodi na apel jer novinari nisu svi jedno te isto. Neki su hrabriji, neki manje hrabri, neki su obrazovaniji, neki imaju politički stav, neki se pak trude da ga nemaju. Imamo situaciju da se na jednim televizijama nešto prikazuje kao belo, a na drugim kao crno i obrnuto. To je samo po sebi već za čuđenje. Koliko god da se vi i ja razlikujemo, kad govorimo, šta ja znam, o ovoj čaši pred nama, mi ćemo se složiti da je konusnog oblika, da se u njoj nalazi voda i tako dalje. I zamislite sad situaciju u kojoj bismo jedno drugom protivrečili oko takvih elementarnih stvari. To je stvar poznata kao raskol. Kad se pogleda svet, već najmanje 50 godina se primenjuje ta tehnika raskola, zapravo je to pitanje da se stvari do te mere polarizuju da razgovor nije moguć, da je moguće samo ono što i nije dijalog, već propaganda. U tom smislu čini mi se da kod nas novinari imaju o čemu da pričaju.

Ceo intervju pogledajte na Jutjub kanalu Republika news

Foto: ST/Vladimir Lukić

Pokret za narod i državu doneće toleranciju

Tamo sam sreo 10 ljudi dovršenih u svojim karijerama, mogu samo da žele da saznaju i urade što više, smireni ljudi, jasan pogled na stvari, a ne nešto materijalno. Smatram da će ovaj pokret doneti toleranciju. Mi smo svi malo tolerantniji otkako smo ušli u Vladu, vidite i sami.

U skoro svemu se slažem s Vučićem

Slažete li se s predsednikom Vučićem da je obojena revolucija propala?

- Znate, ja se u skoro svemu slažem s Aleksandrom Vučićem. Nikad ne bih ulazio u pokret da se ne slažem. Da, slažem se i za to. Ono što se nama događa su napisali pisci na zapadu pre 50 godina, ali ne na nivou nekih priručnika, poput Džina Šarpa. Sve su napisali ozbiljni pisci koji pišu ozbiljne stvari, na primer Fuko, Bodrijar, Žar Derida. Fuko je još sedamdesetih napisao da je gotovo s ljudskim pravima, da prelazimo u društvo kontrole, kontrolabilnost, bezbednost, samo o tome se govori, ljudska prava glede Zapada više ne postoje.

Beogradski sindikat je moje veliko razočaranje

Moje veliko razočaranje je grupa Beogradski sindikat, koja je više učinila za pad vlade Zorana Živkovića nego sva srpska opozicija onog vremena samo jednom pesmom. Oni su pokušali sad da ponove to, pa imaju "Vrati se, Apise", ta neka nova pesma. Izgleda da su izgubili neki svoj, činilo mi se, zdrav politički rezon.