"SNAŽIMO SRBIJU NA SVAKI NAČIN" Vučić: Sve smo naučili brže nego ranije, uzvraćali udarce i dobro razumeli slabe tačke!

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje otvaranju Međunarodnog foruma studenata u organizaciji fondacije Svetozar Miletić, na temu "Sloboda i suverenost naroda u 21. veku" .

Obraćanje predsednika Aleksandra Vučića:

Foto: TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ/ bg

Vučić je rekao da Srbija danas daje 11 puta više stipendija nego što je to bilo ranije.

- Za ljude iz svih delova sveta takođe. Ponosan sam na to što je naša zemlja zemlja bez mržnje prema onima koji drugačije izgledaju i misle. Ponosan sam na to što ste vi mladi ljudi koji dolazite iz drugih zemalja uvek predstavljali most prijateljstva prema vašim zemljama. Mi, za razliku od mnogih zemalja u svetu, mi ne mislimo da je bitno imati dobre odnose samo sa Briselom, Vašingtonom ili Moskvom, već sa drugim malim zemljama, ili velikim koje nisu tako bogate - rekao je on.

"Srbija je bila presedan 1999. godine, ali nije snažno odjeknulo u svetu"

Predsednik ističe da su se u savremenom svetu do skoro svi pozivali na nekakvo pravo i principe.

- Da svoju akciju, bilo kakvu, protivpravnu, opravdate. Da pokažete da ste našli dovoljan razlog da nešto učinite i uskladite to sa pravnim normama, makar i to nije utemeljeno u pravu. Srbija je bila presedan 1999. godine, ali nije snažno odjeknulo u svetu, zato što je liberalizam bio toliko dominantan u svetu, pa niko nije ni mogao da pomisli da će se to vratiti kao bumerang - kaže on.

Danas nema prava ni pravila, i da više ne postoje objašnjenja zašto je neko napao suverenu zemlju.

- Ma na pamet im ne pada, objašnjavaju to ne pravnim ni moralnim razlozima, već političko lukrativnim. Nama se ne sviđa zašto neko ima nešto, i zato smo izvršili brutalnu povredu prava. Ono što moramo da znamo da mi koji predstavljamo zemlje koje nemaju tu moć, a moć je reč koja me progoni od fakulteta. Moć u odnosima između država ne trpi konkurenciju. Uvek se dokazuju ko je jači. I male zemlje su neretko grešile dodvoravajući se takvima, misleći da će imati više prostora za delovanje - rekao je on.

Foto: Printscreen/Pink

"Da budemo jedni uz druge kad je teško"

Ističe da ni u UN sistem multilateralizma funkcioniše, i da je važno da mi manji počnemo da sarađujemo.

- I da budemo jedni uz druge kada je teško. Tada više nismo tako slabi ni nemoćni. Zato sam srećan kada vidim mnogo studenata iz Afrike ovde. Znam da će lepo govoriti o Srbiji kada se vrate. E takve odnose moramo da gradimo. Važno je da je svet, tamo iz 60-ih godina, iz ere antikolonijalizma, došao sada u drugu opasnost - veću od samog kolonijalizma. Oni koji su ga sprovodili nisu odustali od njega, već su samo promenili metode. Više to ne rade uvek vojnom čizmom, već preko svojih obaveštajnih agencija, kroz deo NVO sektora, kroz deo globalno i lokalno uspostavljene medijske sisteme, koji su mejnstrim svuda u svetu, i čim im se suprotstavite, vi ste zli momak kojeg oni moraju da kazne. I kroz novac naravno - kazao je Vučić.

Foto: Printscreen/Pink

Dodaje da smo sve lekcije brže naučili nego ranije, uzvraćali udarce i dobro razumeli koje su nam slabe tačke.

- Zato su nervoza i histerija u svetu sve veća. Više ni ti metodi nisu dovoljni da se okupira svest ljudi u manjim zemljama. Zato su obojene revolucije širom sveta sve manje uspešne, iako nanose veliku štetu. Oni će morati da pronalaze nove metode, ne samo kroz društvene mreže, već i neke potpuno nove metode da kupuju svest, savest, pamet i dušu neposlušnih ljudi. Naše je da čuvamo svoju slobodu, i znanje studenata je veoma značajno. Verujem i da će naše iskustvo u budućnosti doprineti borbi protiv rušenja prava. Dobro smo razumeli sve poruke, zato snažimo našu zemlju na svaki način, da ovima za koje ne postoje pravila ne padne na pamet da im opet budemo meta - zaključio je predsednik.

Nakon izlaganja predsednika Vučića usledila su pitanja studenata

Student sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu predložio je predsedniku da Srbija nađe posebnu budžetsku liniju da našim studentima omogući da studiraju u inostranstvu. On je rekao da je naša zemlja izgrađena tako u 19. veku.

Foto: Printscreen/Pink

 

"Nova budžetska linija"

- To je teško pitanje, sa kojim ne mogu u potpunosti da se usaglasim. Ne govorim u ime Vlade, vidim da oni popuštaju onima koji imaju kapacitet za ucenjivanje. Vi kažete da nađemo novu budžetsku liniju, tačnije da nađemo još nekih 80 miliona evra za one koji žele da idu u inostranstvo, a da moraju da se vrate. Takva obaveza ne može da se nametne nikome. Šta mi možemo da uradimo kad se neko ne vrati - objasnio je Vučić.

Foto: Printscreen/Pink

 

"Pravni nije bio kao što je bio nekada"

On kaže da nije isti Pravni fakultet u Beogradu devedesetih i dana, i da je tada bio na mnogo višem nivou.

- Zaprepastićete se kada vam pročitam podatke. Juče sam pričao sa sekretarom KP NR Kine. Oni imaju 175 univerziteta samo u toj jednoj provinciji. Kako ćete to da pobedite? Jedan Vijetnam šalje 30.000 studenata u inostranstvo, da bi se tamo školovali i vratili. Ali to su drugačije obaveze, po njihovom zakonu, kakve mi ne možemo da imamo. Evo liste, Kina, top 10 instituta globalnih rangirani. Prva je Kineska akademija nauka, pa Harvard, pa su od trećeg do osmog mesta sve kineski univerziteti! To ranije nije bio slučaj. 9. je Maks Plank institut u Nemačkoj, i 10. opet kineski univerzitet. Sve se u svetu menja, samo i dalje mi mislimo da je sve isto. Naša je namera bila da privučemo i ruske univerzitete, i Italijane, Luis i Bokoni. Bilo bi još sa Zapada. Mi bismo subvencionisali, ali ako bi vas Bokoni koštao 6.000 evra, vašem ocu i majci bi bilo lakše da to plate ovde, nego i troškove života u inostranstvu. Time bi naterali naše državne univerzitete da prihvate konkurenciju. Sada vidite da njih ne interesuje učenje i obrazovanje, već neke potpuno druge stvari - kazao je Vučić.

Studentkinja Anđela iz Bijeljine je pitala predsednika o nacionalnom jedinstvu Srba sa obe strane Drine

- Našem narodu, kao jednom od retkih naroda, nije dozvoljeno da ima prava koja imaju svi drugi. Ja bih vam preporučio da pročitete nekoliko knjiga Aleksandra Rastovića o uticaju Turaka i Engleza na našu istoriju. Svima drugima su davana prava, ali Srbima nisu. Srbe su doživljavali kao opasnost, koju ne mogu lako da kontrolišu, kao veći narod protiv koji se svi drugi moraju ujediniti. Da naprave balans, da ne troše svoju živu silu, i da imaju dovoljno onih koji će da se izjasne protiv srpskog hegemonizma. I ta priča stoji još od pre Berlinskog kongresa, i to se nije promenilo i neće se promeniti. Pre nekoliko godina kada smo krenuli sa inicijativom Otvoreni Balkan. A onda su Nemci okrenuli jednu članicu protiv toga, pošto ne sme balkanskim narodima da se dopusti da budu suvereni. Morali su da spreče naš ekonomski razvoj. Samo nama nisu dali pravo na samoopredeljenje - kazao je on.

Ističe da se moramo držati zajedni i da moramo da poštujemo međunarodno pravo.

- Ali naša snaga je to što opstanak našeg naroda na vekovnim ognjištima više niko ne može da ugrozi. Srbija je sada dovoljno snažna da niko ne može da napada srpski narod. Govorim o egzodusima. Mnogi to u Prištini rade na jedan potuljen način, ali to je nešto drugo. Makar smo došli do te prve faze. Ja mislim da je pitanje otvaranja granica bilo važno za sve na Balkanu, ali je toliko nepoverenja bilo da je to strašno. Pre nekoliko godina dolazio je jedan predstavnik bošnjačkog naroda u kako oni kažu Sanždak, i zovu da obezbedim pratnju. Kažu da dolaze na Višegrad prelaz, Kotroman, i dođe policija da ih prati. A onda mi kaže: "Al nemoj se buniti ako bude nekih izjava zapaljivih". I dan kasnije se pojavi Sulejman Ugljanin u društvu tog čoveka, kaže "Srbija je fašistička država". I ja oćutim. Sretnem ga posle par meseci, i on me pita: "Što se nisi javio, što nisi reagovao". I ja mu kažem da oni imaju samo tri većinske opštine u Srbiji, a mi samo u Republici Srpskoj imamo 68. Puštam vas da se igrate kao deca - rekao je predsednik.

Studentkinja iz Angole kaže da je naša zemlja obezbedila sve za studiranje, i da je Srbija za neke postala njihova kuća

Foto: Printscreen/Pink

- Ponekada me ljudi ovde podsećaju na moj narod u Angoli. Imamo dobre odnose, i mislim da imamo još neke teškoće, ali sa daljom saradnjom sa vlastima da je to moguće savladati. Hvala vam na prilici da vam se obratim - rekla je ona.

Predsednik kaže da je neverovatno kako je studentkinja naučila srpski, i dodaje da je bio u Angoli dva puta.

- Te 2013. kada sam bio tamo razgovarali smo o namenskoj industriji. Luanda je, za ljude koji ne znaju, jedno predivno mesto. Čudesan grad. Mnogo uspeha želim našim prijateljima iz Angole. Vrlo dobro koristite svoju naftu da podignete zemlju i oporavite je. Angola je bila zemlja u toj antikolonijalnoj borbi koja se oslobodila uz pomoć Kubanaca, i čestitam vam na junaštvu. Sve što naša zemlja može da pomogne uradićemo. Svake godine povećavamo stipendije, i svoju ulogu u Africi ćemo da gledamo da jačamo. Ako imate bilo kakav problem ja vas molim da se obratite našim ljudima. Mnogo sam radostan što sam mogao da vas vidim i čujem - zaključio je on.