OGNJEN KARANOVIĆ, DIREKTOR CENTRA ZA DRUŠTVENU STABILNOST: Gandijevski otpor je urodio plodom!

Prošlogodišnji, najcrnji prvonovembarski petak koji je Novi Sad mogao da doživi, istovremeno je označio i početak strahovitog perioda terora ogrnutog u krvavi plašt obojene revolucije u Srbiji.

Na prvi pogled, objektivnom oku posmatrača zamršenih političkih prilika u ovoj državi, tragedija izazvana padom nadstrešnice nikako ne bi mogla da predstavlja razlog za paralizu, čak i potpuni slom funkcionalnosti nekoliko pravno-političkih i društvenih sistema u našoj državi, odnosno, bilo bi apsurdno tragediju za koju još ne znamo kako je do nje došlo (ali naslućujemo) označavati kao početak protivustavnog prevrata u Srbiji.

Taj utisak apsurdnosti za potencijalnog posmatrača bio bi sasvim ispravan.

BILO JE NAMERNO

Obojena revolucija i pokušaj obaranja kompletne države i njenog ustrojstva nisu počeli 1. novembra 2024, a ni u toku narednih nekoliko sedmica. Verovatno namerno izazvani pad nadstrešnice predstavljao je samo zeleno svetlo za početak jedne višeslojne, pažljivo i odavno pripremljene akcije konačnog sloma Srbije.

Multivektorski uspon Srbije u epohi administracije Aleksandra Vučića usplahirio je različite delove ili kompletne bezbednosno-obaveštajne aparate nekoliko velikih sila i s političkog zapada i s političkog istoka.

Foto: YouTube/Printscreen

 

Unutrašnja politička stabilnost, istorijski ekonomski trijumf i regionalno prvenstvo Srbije izazvali su bojazan kod tih velikih sila da će naša vojno neutralna država, koja neguje Vučićevu doktrinu apsolutnog suverenizma i etatističkog integralizma, uz afirmisanje stabilne demokratije, predstavljati nesalomivog evropskog činioca u globalnim prelamanjima geopolitičkih uticaja na večno trusnom jugoistoku Evrope.

Nije slučajno što je obojena revolucija pokrenuta svega četiri dana pre pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD.

Zapravo, mogućnost da će Srbija, uz čelično prijateljstvo s Kinom, partnerstvo s Ruskom Federacijom, put evropskih integracija sa zvaničnim Briselom, ostvariti i strateško savezništvo sa suverenističkom Belom kućom, te na taj način postići i status balkanske Švajcarske, presudio je kod odluke "duboke države" u Vašingtonu i njenih dominiona u Berlinu i Londonu da budu pokrenuti decenijama ustanovljavani mehanizmi paralize naše države, a sve u cilju slabljenja političke snage, ako ne i uklanjanja srpskog predsednika iz javnog života u našoj državi, čime bi i ona sama doživela bolan i neizbežan duhovni i politički kraj.

U decenijama posle Drugog svetskog rata, u Srbiji društveno je odnegovano nekoliko generacija s veoma specifičnom kolektivnom, ideološko-duhovnom svešću, svakako utemeljenom na fundamentima totalitarizma Brozove diktatorske epohe. Kod njihovih potomaka data svest danas je opervažena floskulnim postavkama utopijskih ideala o komunsko-korporativnom uređenju društva bez autoriteta države, što su bile okosnice filozofskih platformi predmarksističkih socijalista u 19. veku.

Foto: Pink TV

Polazna osnova njihovog kvazihegelijanskog i prudonovskog diskursa nalazi se u uverenju da autoritet države mora biti uništen kako bi egoistična, induvidualistička volja sadržana u paroli: "Ja i posle mene, opet ja" postala jedini validni tekst Ustava Srbije oslobođene od srpske nacionalne svesti, identiteta i državnog integriteta.

Dakle, date političke i društvene snage snažno podržavaju one ideje, ogrnute anarholiberalističkim gledištima postmodernističke liberalne levice u Evropi, koje su u svemu suprotstavljene strateškoj, suverenističkoj i etatističkoj politici Aleksandra Vučića. Vučićeva svest o neophodnosti odbrane srpskog nacionalnog identiteta postala je neoprostivi greh za plenumaško-zboraške falange obojene revolucije u Srbiji. Naravno, zbog odsustva znanja, često i obrazovanja kod udarnih falangističkih snaga obojene revolucije, opisane kvazifilozofske postavke ostale su nepoznate njihovim protagonistima.

Umesto komplikovanih ideološko-teorijskih normi prevrata, za svoje izbezumljene sledbenike, vođe revolucije osmislile su jednostavnu parolu do koje njihova inteligencija i svest mogu da dobace, a da pritom volumen mržnje ostane neokrnjen: "Pumpaj." U tom vulgarnom terminu sadržana je sva beda i infantilnost zluradih namera elitistički zadojenih parazitskih krvopija ovog društva.

Kada je aktivirana paraliza do tada uspavanih ćelija terorističkih službi stranih obaveštajno-bezbednosnih aparata u prosvetnom, medijskom i pravosudnom sistemu u Srbiji (verovatno pripremana za trenutak eventualnog početka eksploatacije jadarita), postalo je jasno da se vodeće snage obojene revolucije nalaze u delovima akademske studentsko-profesorske zajednice na srpskim univerzitetima. Iz tog razloga bilo je veoma lako paralisati, dosmanlijskim reformama iz prve decenije ovog veka, dobrano dezintegrisani prosvetni sistem u Srbiji.

Sve ove činjenice otkrile su i još jednu važnu okolnost. U Srbiji je u toku pobuna privilegovanih zajednica u društvu, koje suštinski odbacuju koncept narodne države građanskog i nacionalnog ustrojstva zasnovanog na principima jednakosti i solidarnosti.

ŠIROKI SLOJEVI

Od početka revolucionarnog prevrata Aleksandar Vučić je svestan date okolnosti, uz svest da koncept komunsko-korporativnog i staleškog društva, čijem se zasnivanju nadaju blokaderske snage, ne može da dobije podršku u širokim slojevima građana Srbije.

Uz metod (često iritantan, ali i razumljiv s aspekta izbegavanja prolivanja nacionalne krvi) gandijevskog otpora fašističkom nasilju, Aleksandar Vučić opredelio se za koncept postepene pacifikacije i neutralizacije terorističkih ćelija unutar državnog sistema, uz nadu da će data platforma umoriti državni prevrat u jednom, vremenski dužem periodu.

Prvi vesnik te pobede bili su lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru, gde se pokazalo da većinska Srbija razume interes države, ali i Vučićevu doktrinu. Uvođenje obojene revolucije na kolosek demokratske i institucionalne borbe protiv njenih ciljeva, i uz prilagođavanje strateške spoljne i unutrašnje politike Srbije savremenim procesima i stanjima, predstavlja nezagasito svetlo novog trijumfa naše otadžbine.

Bonus video