ZLO BLOKADNIH FAŠISTA! Nasilnici likuju jer je Miloš Pavlović brutalno napadnut - JEZIVI KOMENTARI NA DRUŠTVENIM MREŽAMA! (FOTO, VIDEO)

Dok studenti Srbije traže pravo da uče, da slobodno misle i govore, na ulicama Beograda se sprovodi teror — otvoreno, brutalno i nekažnjeno. Miloš Pavlović i Vladimir Balać, studenti, intelektualci, ljudi koji nisu ćutali dok se gasila svetlost razuma, napadnuti su samo zato što nisu pristali na tišinu.

Na društvenim mrežama, šire se poruke mržnje koje otkrivaju pravo lice blokadne ideologije. "Ruke im se pozlatile", "bilo je i nabadanja, hvala Bogu" — poruke koje nisu samo odraz internet nasilja, već signal društvene bolesti. Bolesti koja nosi ime fašizam.

- Suočili smo se sa pravim licem fašizma. Nasilje je postalo ideologija, a nasilje program tih ljudi. Tu sam proveo ceo period školavanja u Studenjaku. Tu sam došao da obiđem prijatelje sa kojima sam delio i dobro i zlo. Bio sam da obiđem i portira, čika Boru. Došao da se vidim sa prijateljima. I onda doživite do da vas napolju dočekaju. Dobio sam limenke i udarce u lice, po stomaku, leđima. I Vladimir Balać i Luka Lalošević, svuda smo dobili udarce. Oborili su nas na pod, digao sam se nekako uspeo da odem. Nadam se da će otkriti nadležni krivce i da će biti kažnjeni - rekao je noćas Pavlović.

Napadači nisu slučajni. Nisu impulzivni. To je ideologizovano nasilje. Programirano. Podržano. Zlo koje dolazi iz uverenja da je nasilje politički alat, a batine rešenje za drugačije mišljenje.

 

 

A šta se čuje sa društvenih mreža? Umesto osude nasilja — podrška. Umesto solidarnosti — cinizam. Neki komentari čak idu dotle da opravdavaju napad, kao da je fizički obračun postao prihvatljiv način "rasprave". To nije ni borba za pravdu ni izraz stava. To je pogrešan, opasan put — put dehumanizacije i gubitka empatije.

Ovo nije usamljen slučaj. Ovo je upozorenje. Da se ispod površine aktivizma sve češće skriva agresija. Da se neslaganje sve češće dočekuje pesnicama, a ne argumentima. Da sloboda mišljenja nije ugrožena samo zakonima, već i ćutanjem pred nasiljem.

Blokade koje smo gledali nisu više samo fizičke. To su blokade uma, blokade dijaloga, blokade prava da se bude drugačiji. Oni koji najglasnije traže promene, sve češće ne žele razgovor već pokornost.

I zato: ne sme da se prećuti.

Napadači moraju biti identifikovani i privedeni pravdi. Institucije imaju odgovornost. Ćutanje u ovom slučaju ne može i ne sme biti opcija. Svako ko pokušava da relativizuje ovaj napad mora da zna — nasilje nije i nikada neće biti sredstvo dijaloga.

Danas su pretučeni Miloš i Vladimir. Sutra to može biti neko drugi. Ako danas ne reagujemo, kakvo društvo gradimo za sutra?

BONUS VIDEO