SRBIJA IZLOŽNA PRITISCIMA SA VIŠE STRANA! Nasilje Prištine nad Srbima i non-pejper o BiH pokušaj da se politički prostor Zapadnog Balkana iznova preoblikuje

Napad pripadnika takozvane kosovske policije na srpskog maturanta predstavlja još jedan u nizu provokativnih incidenata koji, u kombinaciji sa gotovo svakodnevnim institucionalnim nasiljem Prištine i mlakim ili potpunim izostankom reakcija sa međunarodnih adresa, drže situaciju na Kosovu i Metohiji u stanju stalne napetosti i na ivici ozbiljne eskalacije.

Slična politički rizična klima razvija se i u Bosni i Hercegovini, naročito nakon objave non-pejpera za rešavanje krize u BiH, koji podržavaju Francuska i Nemačka.

Srbija je duboko zainteresovana za stabilnost na oba ova krizna područja i ima ključnu ulogu u očuvanju mira i bezbednosti u regionu. Suočena sa pritiscima na više strana, Srbija mora da odgovori strateški – uzdržano, ali uz odlučnu diplomatsku inicijativu, ocenjuju sagovornici Kurira.

Kontinuirane provokacije

Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost ističe za Kurir da je trenutna situacija u regionu, posebno kada je reč o Kosovu i Metohiji i Bosni i Hercegovini, izuzetno osetljiva, te da svaki nepromišljen potez ili izostanak jasne osude nasilja dodatno pogoršava stanje i doprinosi riziku od šireg sukoba.

- Najnovije tenzije na KiM nisu iznenađenje, već nastavak obrasca provokacija i jednostranih poteza Prištine koji godinama unazad destabilizuju region. Ovoga puta je zabrinjavajuće to što međunarodna zajednica, a posebno ključni akteri poput EU i SAD, na te poteze reaguju mlako, birokratski i bez stvarne političke težine. Time se šalje poruka da jednostrano nasilje može da prođe bez posledica, što otvara prostor za eskalaciju. Istovremeno, pojavljivanje non-pejper dokumenta o mogućem novom uređenju BiH samo doliva ulje na vatru. Iako se radi o neslužbenom dokumentu, sama činjenica da takvi tekstovi kruže i bivaju ozbiljno razmatrani govori o pokušajima da se politički prostor Zapadnog Balkana iznova preoblikuje, ali bez autentičnog dijaloga i učešća svih aktera - upozorava Barac.

On kaže da se Srbija, s obzirom na aktuelni kontekst, nalazi pod pritiskom na više frontova - bezbednosnom, diplomatskom i političkom.

- Na jednom kraju stoji potreba da se zaštiti srpski narod na KiM koji je izložen konstantnoj nesigurnosti. Na drugom, sve je više pokušaja da se umanji uticaj Srbije u regionu kroz suptilne pritiske i redefinisanje regionalnih odnosa, često bez osnova u međunarodnom pravu. U ovom trenutku regionalni mir nije nešto što se može podrazumevati, na njemu mora svakodnevno da se radi, on mora biti aktivno očuvan. A to zahteva ozbiljnu, koordinisanu i strateški mudru politiku Beograda, ali i drugih aktera - naglašava Barac.

Evropski interes

Politički filozof Dragoljub Kojčić ocenjuje za Kurir da je na delu ponovno aktiviranje metoda treniranja strogoće prema Srbiji.

- U novim geopolitičkim rasporedima u svetu EU prepoznaje da je putanja njene moći silazna i non-pejper je pokušaj, sličan agresivnoj politici prema Rusiji u ukrajinskoj krizi, da deo briselske administracije pokaže svoju moć ponovo treniranjem strogoće prema Srbiji. U takvoj politici čak zanemaruju upravo evropski interes da se region Zapadnog Balkana, čiji najveći i najvažniji deo pokriva srpski etnos, integriše u EU i time ne samo stabilizuje ovaj prostor nego i doprinese ukupnom političkom ugledu i moći Brisela. Brisel i taj deo njegovih institucija previđaju da se kompromituju tolerancijom nasilja nad srpskim civilima na Kosmetu ili bolesnom hajkom na Dodika, Stevandića i Viškovića. Posebno je interesantno da ne uviđaju da je centralni problem postizanja pravne i demokratske regularnosti u BiH upravo njihov nelegalni žandar Kristijan Šmit. EU bi i za svoje dobro trebalo da preispita pravne i političke temelje svog postojanja i budućnosti - smatra Kojčić.

BONUS VIDEO