KAKO CRTA, KRIK I NVO ORGANIZACIJE DOBIJAJU MILIONE IZ INOSTRANSTVA! Irski novinar otkriva neviđene veze između FOTELJAŠA i stranog uticaja u Srbiji!

Irski novinar Čej Bouz snimio je prvi deo dokumentarca pod nazivom "Rat iz senke", koji se bavi stranim uticajem u Srbiji, a koji se smatra osnovom obojene revolucije. U ovom filmu, Bouz istražuje kako strani novac, pretežno iz zapadnih zemalja, uliva u Srbiju kroz nevladin sektor, i to kroz analizu uloge nevladinih organizacija (NVO) u političkim protestima.

On se fokusira na to kako zapadne vlade, filantropski fondovi i NVO oblikuju politički pejzaž Srbije, zemlje sa oko šest miliona stanovnika, koja se nalazi na raskršću između Istoka i Zapada.

- Na tragu smo stotina miliona evra stranog novca i pomoći koji se ulivaju u ovu zemlju, ali i u mnoge druge širom sveta. Upravo sada, ovde se odvija veliki protest – najveći u Srbiji poslednjih decenija. Međutim, nama nije važno na koju stranu će pasti novčić u ovom sporu. Zanimaju nas pare. Odakle dolaze? Kuda idu? I kako utiču na pravo običnih Srba da donose odluke pod svojom zastavom? - navodi Bouz u uvodu.

Bouz ističe značaj stranog finansiranja, kao i posledice koje ono ima po suverenitet Srbije. Njegova analiza ne obuhvata samo Srbiju, već i druge zemlje poput Gruzije, Slovačke i Mađarske, ističući globalni obrazac stranog mešanja u unutrašnje poslove suverenih nacija.

 

 

Strani novac i NVO

Na sastanku koji je Bouz obavio, izneo je podatak o stotinama miliona evra stranog novca koji se uliva u Srbiju, naglašavajući da nije važna strana koju će zauzeti protesti, već poreklo novca koje ih podržava. On navodi da je Srbija postala leglo stranih NVO, koje dobijaju značajna sredstva od organizacija poput USAID-a, NED-a, kao i od filantropskih milijardera poput Džordža Soroša i Rokfelera. Bouz se posebno usredsredio na organizacije kao što su KRIK, CRTA i Građanske inicijative, napominjući da te grupe promovišu globalistički pogled na svet.

Zanimljivo je da Bouz koristi metaforu "hidre" kako bi opisao NVO sektor u Srbiji, napominjući da kada se jedan izvor finansiranja ukloni, na njegovom mestu izrastu novi. Ovaj ekosistem međusobne podrške stvara složenu mrežu stranog uticaja, što dodatno otežava razumevanje stvarnog obima stranog finansiranja.

- Nije iznenađujuće što je Srbija postala leglo stotina stranih NVO. Okružena je državama Evropske unije koje, budimo iskreni, ne dele tradicionalni srpski pogled na svet. Među najvećim i najpoznatijim NVO grupama u Srbiji su Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), kao i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), s kojima ćemo se kasnije susresti - navodi novinar i dodaje:

- Prema našim izvorima i istraživanjima, ove organizacije su glavni primaoci zapadnog finansiranja, uključujući sredstva od ozloglašenih organizacija poput Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), kao i fondova iz Velike Britanije i pojedinih zemalja EU preko njihovih ambasada. Ne smemo zaboraviti ni filantropske milijardere – Soroša i Rokfelera, koji su takođe u igri. Sve ove grupe koriste svaku priliku da se priključe političkim talasima i promovišu svoj globalistički pogled na svet - kaže on.

 

 

Protesti i njihova organizacija

U svojoj analizi, Bouz se dotakao i protesta u Beogradu, primećujući da demonstranti često nisu sigurni zašto protestuju i da postoji nejasna organizacija među njima. On je primetio da su neki učesnici, koji su izgledali kao "koordinatori", odbijali da razgovaraju s novinarima, što dodatno pojačava sumnje u spontanost ovih okupljanja. Bouz se pita zašto se protesti vode na ovakav način, a učesnici izbegavaju direktne odgovore.

- Pokušali smo da razgovaramo s demonstrantima, uglavnom studentima i srednjoškolcima, ali su odmah tražili da isključimo kamere. Brzo nam je postalo jasno da demonstranti često nisu sigurni zašto protestuju. Vladao je karnevalski duh, kao da su svi tu samo zato što se nešto dešava. Nisu imali jasne zahteve. Ponekad smo viđali ljude koji su delovali kao ‘koordinatori’, koji su im govorili da ne razgovaraju s novinarima - navodi Bouz.

Ova situacija ukazuje na složene i često nejasne motive iza protesta, koji su deo šireg fenomena obojene revolucije, gde su strane NVO aktivne u pokušaju da utiču na unutrašnju politiku zemalja koje odbijaju globalističku agendu.

- Zašto se svi plaše da govore? Ako postoji korupcija, zašto studenti s plakatima ne žele da kažu zašto protestuju -  pitao je Bouz.

- Sve piše na Instagram stranici, odgovarali su, ali niko nije znao ko vodi tu stranicu, dodavši da Bouz i ekipa treba da "pitaju one u žutim prslucima, oni su najinformisaniji".

Foto: FOTO TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIĆ/ nr

Globalni kontekst i budućnost dokumentarca

Bouz je završio svoju analizu šireći je na globalni kontekst, naglašavajući da Srbija nije jedina zemlja koja se suočava sa ovim problemima. On navodi da su protesti u mnogim državama, uključujući Gruziju, Slovačku i Mađarsku, često slični i pod uticajem stranih aktera. Bouz ističe da je cilj ovih organizacija da destabilizuju suverene države koje se opiru globalističkim trendovima.

Na kraju, Bouz naglašava da je ovo samo prvi deo dokumentarca, dok će u narednim delovima otkriti mnoge tajne borbe suverenih nacija da ostanu nezavisne i da se suprotstave pritiscima stranog uticaja. Njegova analiza postavlja važno pitanje o pravu naroda da donosi odluke pod svojom zastavom, što je suštinska tema ovog dokumentarca.

Ko je Čej Bouvs?

Irski biznismen, novinar i influenser, Čej Bouz je bio jedan od osnivača veb-sajta The Ditch. Često na svojim društvenim mrežama, uglavnom na Tviteru, iznosi svoje proruske i anti-zapadne stavove.

U aprilu 2021, Bouz je, zajedno sa novinarima Eoganom MakNilom i Romanom Šortalom, kao i svojim prijateljem, biznismenom Pedijem Kosgrejvom, osnovao irski politički veb-sajt The Ditch.

Bouz se 29. juna 2023. obratio Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na poziv Rusije. Predstavljen je kao 'stručnjak za lako naoružanje i municiju' i kritikovao je ulogu NATO-a u rusko-ukrajinskom ratu. Rat je opisao kao posrednički sukob koji vodi NATO, upozoravajući na neregulisani priliv oružja u Ukrajinu.

Radio je za rusku državnu medijsku mrežu RT i smatra da je Zapad antagonista u ratu Rusije i Ukrajine. Nakon invazije ukrajinskih trupa na Kursku oblast, Bouz je to opisao kao 'poslednji očajnički potez Ukrajine'. Takođe je rekao da je invaziju naredila 'korumpirana kijevska elita' po nalogu 'njihovih gospodara u Londonu i Vašingtonu'.