PREPOZNAJETE LI OVOG POLITIČARA SA SLIKE: Zvali su ga "čovek bazuka", a danas je jedan od najmoćnijih ljudi u Evropi

Pregovori su održani u Centralnom komitetu Partije socijalističog jedinstva Nemačke, koja je bila poznatija kao Komunistička partija Istočne Nemačke, vladajuće stranke u toj zemlji koja je bila deo sovjetskog istočnog bloka.

Za pregovaračkim stolom preko puta Olafa Šolca nalazi se Egon Krenc, koji će kasnije postati poslednji istočnonemački komunistički lider pre pada Berlinskog zida.

Snimak je iz televizijskog dnevnika od pre skoro četiri decenije, a korisnik Tvitera, sada poznatog kao X, naveo je da se Šolc na tim pregovorima zalagao za nuklearno razoružanje i bio protiv odluke NATO iz 1979. koja se odnosila na raspoređivanje balističkih raketa Peršing II i krstarećih raketa Grifon u zapadnoj Evropi.

KO JE OLAF ŠOLC?

Nemački kancelar Olaf Šolc u politiku je ušao sa 40 godina. Iako se njegova biografija do tad nije isticala nekim zanimljivim detaljima, u novoj istoriji nemačke politike ostaće upamćen kao neko ko je kao lider socijaldemokrata (SPD) zadao najteži poraz do tada neprikosnovenoj Hrišćansko demokratskoj uniji (CDU), koju je do ove godine vodila Angela Merkel.

Sklonivši CDU sa vlasti, Olaf je sastavio koaliciju koja je najavila velike društvene promene, koje se potpuno kose sa čvrstim zakonima koje je postavila nekadašnja nemačka kancelarka. Takozvana Semafor koalicija namerila je da legalizuje kanabis i spusti granicu starosne dobi za glasanje na 16 godina, kao i da uvede dvojno državljanstvo.

Sve to ne bi ni bilo u planu da 26. septembra 2021. godine Šolc nije ostvario pobedu, došavši na mesto kancelara kao iskusni, staložen političar, koji je strpljivo čekao svoju priliku da ispliva među ostalim političarima.

Tokom studentskih dana deklarisao se kao Marksista, i posebno je bio prepoznatljiv kao oštri kritičar američkog nuklearnog oružja na tlu Evrope. 

U Bundestag je izabran prvi put 1998. godine, a tu je osvojio i nadimak "Scholzomat" koji u slobodnom prevodu znači "čovek bazuka", zbog svojih specifičnih oštrih govora, koji su asocirali na "robotske".

Ubrzo je postao generalni sekretar SPD i to za vreme vladavine kancelara Gerharda Šredera. Bio je Šrederov štićenik što mu je omogućilo i da brzo napreduje u okviru stranke do mesta njenog lidera.

Foto: Tanjug/AP

 

Šolc je jedini uz svog mentora Šredera koji je prilikom polaganja zakletve za nemačkog kancelara izostavio poslednje četiri reči - tako mi Bog pomogao, što se smatralo previše radikalnim potezom. 

Prvi put je ušao u vladu kao ministar finansija 2007. godine, a napustio je 2009. godine kada je izabran za zamenika predsednika stranke, 2011. došao je na mesto graodnačelnika Hamburga na kome je ostao sedam godina.

U vladu se vratio 2017. godine nakon dugih i napornih pregovora izmedu CDU i SPD oko sklapanja nove velike koalicije, scenarija koji su sve stranke inicijalno pokušale da izbegnu. Merkel ga je postavila za ministra finansija i zamenika kancelara, čime je zamenio Volfganga Šojblea. Šolc je isprva nastavio politiku svog prethodnika, pa su ga jedno vreme nazivali i "Volfgang Šolc", cime je dodatno zaradio neprijatelje u stranci.

Šolc je, kako bi popravio sliku o sebi, iskoristio i pandemiju koronavirusa i to tako što je raskrstio sa strogom fiskalnom odgovornošću i odlučio da se protiv krize bori masovnom potrošnjom.

Nemački kancelar oženjen je Britom Ernst, koja je takode političarka i članica SPD.  

Tipično je dete posleratne Zapadne Nemačke. Rođen je 1958. u Osnabruku, u porodici koja je radila u tekstilnoj industriji. Već sa tri godine sa porodicom se preselio u obližnji Hamburg, gde je završio pravni fakultet. Nakon toga je usledila zavidna karijera advokata za radno pravo.

BONUS VIDEO