KAMATE NA ŠTEDNJU U SRBIJU NIKAD VEĆE! Evo da li je sigururno poveriti novac bankama i do kog IZNOSA država Srbija garantuje ulog!

Autor:

Vesti

08.11.2022

09:14

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Android aplikacija ios aplikacija huawei aplikacija

To što je novac poskupeo u celom svetu, ima i dobru stranu - banke ponovo plaćaju kamate na štednju.

KAMATE NA ŠTEDNJU U SRBIJU NIKAD VEĆE! Evo da li je sigururno poveriti novac bankama i do kog IZNOSA država Srbija garantuje ulog!

Foto: FOTO TANJUG/ MINISTARSTVO FINANSIJA/ UPRAVA CARINA

Banke u Srbiji stabilno posluju i nema naznaka da će neka u stečaj zbog novonastale finansijske nestabilnosti u svetu, ocenjuje Agencija za osiguranje depozita i sanaciju banaka.

Siguran je, kažu, i novac građana na štednim računima, jer, podsećaju, država garantuje za svaki ulog do 50.000 evra.

To što je novac poskupeo u celom svetu, ima i dobru stranu - banke ponovo plaćaju kamate na štednju. A država i dalje garantuje sigurnost za 50 hiljada evra po štednom računu. Ko ima to, znači da bi uz račun u svakoj od 20 banaka imao garanciju za milion evra štednje. Takvih je ipak malo - 80 odsto uloga u našim bankama ne prelazi 500 evra.

Vladimir Vasić, sekretar Udruženja banaka Srbije kaže da je poslednjih deset godina rast štednje veliki, u dinarima 400 odsto.

- Stopa u evrima je 35 odsto i stigli smo do preko 14 milijardi evra, što dinara što evra. Motiv za štednju je prethodnih godina svakako bio stabilan kurs, niska stopa inflacije i svakako poverenje u ekonomsku situaciju - rekao je Vasić za RTS.

Republika

Foto: shutterstock

Evri, Ilustracija

 

Trenutno je osigurano 14,3 milijardi evra - u to ulazi i štednja u dinarima, a sve više i u dolarima, švajcarskim francima, pa i rubljama. Banke primenjuju različita pravila za klijente, pa zato i Agencija za osiguranje predlaže izmenu propisa - odnosno novi sistem obračuna visine premije osiguranja koju plaćaju.

- Sistem koji podrazumeva da sve banke ne plaćaju isti procenat na sumu depozita osiguranih, nego da on zavisi od rizičnosti u poslovanju banaka, tako da rizičnije banke plaćaju veći iznos, manje rizične manji. Na taj način želimo da utičemo na ponašanje banaka i na to da sprečimo preuzimanje rizika -  kaže Hasan Hanić, predsednik Upravnog odbora AODA.

Rizik se pre svega meri kroz kreditnu politiku, odnosno uslove pod kojma se daju zajmovi - jer ako se ublaže, mogu doneti povećanje nenaplativih zajmova.

- Što se tiče kreditne politike, ona ostaje. Samo klijent koji može da ispuni uslove, on i dobije. Mogu da kažem da je štednja veoma dobra investicija. Znate, najgore je trenutno držati novac u slamarici, jer vi sad možete da imate tri i po procentna poena na godišnjem nivou, a za razliku od drugih investicija, štednja je najlikvidnija investicija, jer vam je novac u svakom momentu dostupan - kaže Mirjana Sučević, direktor za stanovništvo "Prokredit banke".

Građanima savet da se i što pre naviknu na elektronsko bankarstvo, jer je će ekspozitura biti još manje. Trenutno ih je u Srbiji 60 na 100 hiljada stanovnika, tri puta više od evropskog proseka.

Bonus video:

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.

Komentari (0)

Loading