VEČITO PITANJE: Da li je roba proizvođača ista za zemlje u Jugoistočnoj u odnosu na ostatak Evrope?

Foto: Tanjug/O. TOSKIĆ

Da li je zaista tako?

- Problem je u tome što je to u Srbiji sve na bazi pretpostavke i ocena potrošača, a ne neke uporedne analize koja bi to i potvrdila - kaže Vera Vida, predsednica upravnog odbora Centra potrošača Srbije, za portal European Western Balkans (EWB). 

Međutim, dodaje da iskustvo rada sa potrošačima, posebno onima koji žive u inostranstvu, potvrđuju pretpostavke o drastičnim razlikama u kvalitetu.

- Mogli smo čuti komentare kako su isti proizvodi u Srbiji i u zemljama EU potpuno drugačijeg kvaliteta u smislu da su u EU kvalitetniji, kao i to da su dosta skuplji nego u Srbiji. To se pre svega odnosi na konditorske proizvode i kozmetiku - kaže Vida.

Foto: youtube.com/marktcheck

Ovi (percipirani) problemi nisu ograničeni samo na Srbiju, ali čini se da su se zemlje istočne Evrope daleko više angažovale kako bi se nejednakosti jednom za svagda otklonile.

Vida podseća da su istraživanja sprovedena u Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj potvrdila da su proizvodi i u zemljama EU različitog kvaliteta.

- Roba je kvalitetnija za zapadno, a manje kvalitetna za istočno evropsko tržište. Uporednu analizu uradila je i Hrvatska organizacija potrošača koja je došla do potpuno istih rezultata - navodi ona.

Ova saznanja postavila su osnovu za konkretnu političku akciju, a posebnu pažnju tom pitanju su, u vreme slovačkog predsedavanja Savetom EU 2016. godine ali i kasnije, pridali lideri Višegradske grupe (Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka). Tom prilikom je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker i priznao da neki proizvodi, poput suhomesnatih, jesu nižeg kvaliteta u istočnoj Evropi. 

Foto: Tanjug/AP

Žan Klod Junker

Svojevrsna kruna ovih napora postignuta je pre dve nedelje, kada je Evropski parlament, na poslednjoj sednici u ovom mandatu, potvrdio rezultat pregovora o Direktivi koja će zabraniti različit kvalitet proizvoda na istoku i zapadu kontinenta (Direktiva za bolje sprovođenje i modernizacija pravila EU o zaštiti potrošača).

- Za milione građana Evropske unije ovo je izuzetno emotivna tema jer smo se osećali kao građani drugog reda, i to s pravom - kaže za EWB hrvatska poslanica u EP Biljana Borzan (S&D), koja se, zajedno sa drugim evroposlanicima poput Olge Sehnalove (S&D) iz Češke, godinama borila da se ova tema "progura“ u Evropskom parlamentu.

U pitanju je, za sada, samo rezolucija o predlogu za Direktivu koju tek treba da donesu, zajednički, Evropski parlament i Savet EU. Ipak, značajan korak napred u okviru takozvanog "Novog dogovora za potrošače“ jeste načinjen, posebno kada se imaju u vidu planirane promene.

Foto: Tanjug/AP

Borzan objašnjava da se predviđa kazna od 4,0 posto godišnjeg prometa proizvođača za prodaju iste robe različitog kvaliteta, što će se smatrati nepoštenom poslovnom praksom. Nova Direktiva sadrži i niz drugih mera, od kojih evroposlanica izdvaja zabranu prodaje na kućnom pragu, koja posebno štiti starije i nemoćne građane od manipulacija i prevara.

Dušan Protić, Programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost Centra za evropske politike, smatra, međutim, da potrošači u Srbiji blagotvornu primenu novih pravila neće osetiti u dogledno vreme. 

- Glavna prepreka adekvatnom prenosu zabrane ove poslovne prakse u naše zakonodavstvo jeste kriterijum istovetnog kvaliteta na celom jedinstvenom tržištu, čiji Srbija nije član, pa se postavlja pitanje kako primeniti ovo pravilo na našem tržištu - kaže Protić.

U procesu pristupanja Srbije, ove teme podvode se pod Poglavlje 28: Zaštita potrošača i zdravlja, koje još uvek nije otvoreno. Kada nova Direktiva postane deo pravne tekovine EU, moraće da bude uneta u naš pravni okvir, verovatno kroz Zakon o zaštiti potrošača.

Foto: OKS

U međuvremenu, kakve će biti posledice novih pravila po Srbiju kao zemlju kandidata? 

- Nepovoljna tržišna posledica za domaće potrošače jeste mogućnost da pojedini proizvođači proizvode slabijeg kvaliteta istog brenda sa delova tržišta EU plasiraju na susedna tržišta izvan dejstva ove zabrane, uključujući naše, što svakako nije dobra vest - navodi Protić.

EWB zaključuje da izmene podržane u Evropskom parlamentu predstavljaju samo dodatan argument u korist ubrzavanja procesa pristupanja, otvaranja (i zatvaranja) poglavlja 28 što je pre moguće, jer u suprotnom priče o tome kako je u EU "čokolada ukusnija, a prašak za veš bolje pere" nemaju izgleda da utihnu.