SRĐEVDAN: Običaji se prenose generacijama, ove poslove treba izbegavati!

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetim mučenicima Sergiju i Vakhu, u narodu poznatiji kao Srđevdan. Ovaj praznik prate brojna narodna verovanja i običaji, a posebno se izdvaja pravilo da se izbegavaju teški fizički i poljoprivredni poslovi.

Srđevdan se smatra slavom obućara i opančara, ali i svojevrsnom prirodnom granicom između jeseni i zime. Obeležava se i kao krsna slava, a ukoliko padne u sredu ili petak, prema pravilu se priprema posna trpeza.

Foto: SPC

Ko su bili Sveti Sergije i Vakho?

Sveti Sergije i Vakho bili su rimski dostojanstvenici na dvoru cara Maksimijana. Njima je posvećen ovaj praznik, koji se u srpskom narodu sačuvao kroz različite običaje i verovanja.

Posebno mesto u narodnoj tradiciji zauzima Sveti Srđa, za koga se veruje da na svoj dan obilazi obućare i opančare i zajedno sa njima proslavlja praznik. Zbog toga se Srđevdan tradicionalno povezuje sa ovim zanatima.

Šta se prema običajima ne radi na Srđevdan?

Prema narodnom verovanju, na Srđevdan bi trebalo izbegavati oranje i druge poljoprivredne radove. Ratari su naročito vodili računa da na ovaj dan ne izvode volove u polje i ne započinju oranje.

Običaj nalaže da se poslovi u polju ostave po strani i da se napravi predah od fizičkog rada. Isto se preporučuje i onima koji se bave uzgajanjem biljaka ili uređivanjem bašte, dok se u domaćinstvu tradicionalno izbegavaju teži kućni poslovi.

Ova pravila deo su narodnog nasleđa i običaja koji su se prenosili s generacije na generaciju.

Narodna verovanja o zdravlju na Srđevdan

Za Srđevdan se vezuje i verovanje da ovaj praznik donosi ozdravljenje ljudima koji boluju od srdobolje, odnosno dizenterije, kao i onima koji imaju bolesti kostiju.

BONUS VIDEO: