Krkobabić: Kad se staro i novo spoje, tradicija živi (FOTO)

Tradicija nije samo ono što smo nasledili od predaka, već i način da vrednosti i znanja prenosimo na nove generacije. Kada mladima pružimo priliku da upoznaju stare običaje i zanate, oni im daju svoj pečat i čuvaju ih živim.

Upravo su to pokazali i ovogodišnji Miholjski susreti. U Opovu su tradicionalni motivi dobili savremeno ruho kroz nesvakidašnju modnu reviju, dok su u Vlasu kod Vranja deca imala priliku da sednu za grnčarski točak i upoznaju se sa starim zanatom uz pomoć Ivana Stošića, predstavnika četvrte generacije grnčara.

- I jedno i drugo pokazuje da tradicija može da se sačuva, a da istovremeno ostane deo svakodnevnog života i danas - rekao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić povodom niza Miholjskih susreta održanih prethodne nedelje.

PROČITAJTE JOŠ: Krkobabić u Ražnju: Ulaganje u nerazvijene opštine - strateško opredeljenje države Srbije

Upravo je Opovo pokazalo kako staro može da se spoji sa novim. Članice Udruženja žena Omoljičanke - vezilje, pletilje i krojačice, predstavile su svoju modnu kolekciju u kojoj su spojile etno motive, tradicionalne materijale i moderne krojeve. Neobične haljine, košulje, pantalone, komplete i ukrase prošetale su Opovčanke od 18 do 70 godina.

- Svi modeli su izrađeni od prirodnih materijala, poput srpskog platna, čoje, lana i vune... Imamo narodne motive, ali i moderne krojeve, pa i teksas jakna može da ponese ukras srpske narodne nošnje - kaže Ana Vugrinec, članica Udruženja žena.

Da stare veštine mogu da se prenesu i najmlađima pokazala je i grnčarska radionica u selu Vlase kod Vranja, održana u okviru Miholjskih susreta. Vodio ju je Ivan Stošić, grnčar četvrte generacije, koji je deci za grnčarskim točkom pokazivao kako se od gline prave različiti predmeti. Stošić živi od ovog zanata, a za svoj rad je nedavno dobio i međunarodno priznanje, na Svetskom festivalu grnčarstva u Izmiru, među 70 učesnika iz celog sveta, našao se među desetak najbolje plasiranih.

- Miholjski susreti su fantastična prilika da se čuje i vidi šta sve znaju naši ljudi. Kada deca sednu za grnčarski točak i sama naprave nešto od gline, onda ta tradicija više nije samo priča koju su čuli, postaje nešto što su doživeli. Volim svoj zanat i nadam se da će bar jedan od moja tri sina nastaviti mojim putem - kaže Stošić.

Miholjski susreti su tokom proteklog vikenda povezali različite krajeve Srbije - od Banata i Srema, preko Šumadije i zapadne Srbije, do juga zemlje. U Ražnju, Aleksincu, Prokuplju, Požarevcu, Bajinoj Bašti, Kragujevcu, Pećincima, Kosjeriću, Zubinom Potoku i Leskovcu okupilo se gotovo 10.000 ljudi.

Na programima je bilo svega onoga što čini život sela - nastupa kulturno-umetničkih društava i izvođača etno muzike, tradicionalnih sportskih takmičenja i višeboja, igara za decu, izložbi rukotvorina i starih zanata, ali i tradicionalnih jela.

PROČITAJTE JOŠ: Krkobabić: Miholjski susreti u Kruščiću, a na njima heroji iz Deliblata

Birali su se najbolji kolač i najbolje staro jelo, a posetioci su imali priliku da probaju ukuse različitih krajeva Srbije, druže se i upoznaju sa običajima koji se u porodicama i selima prenose generacijama.

U Pećincima su održane radionice pletenja, pustovanja vune i oslikavanja tikvi, uz gastronomski kutak u kojem su posetioci mogli da probaju tradicionalne ukuse. U Zubinom Potoku manifestaciju je otvorio najmlađi zdravičar izmamivši osmehe i aplauze posetilaca.

Već narednog vikenda Miholjski susreti biće održani u selima Žitorađe, Užica, Loznice, Subotice, Velikog Gradišta i Bele Crkve.

 

BONUS VIDEO: