KOLIKI JE PRAG TOLERANCIJE LJUDSKOG ORGANIZMA NA VRUĆINE! Nova studija pobila sve što se do sada verovalo po ovom pitanju - ČUVAJTE SE!

Autor: M.M.

Vesti

05.08.2026

17:11

Dodaj Republiku kao željeni izvor na Googlu

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Dok se dugo smatralo da zdrav čovek pri ekstremnoj vlažnosti može da izdrži do 35 °C, noviji eksperimenti otkrivaju drugačije.

KOLIKI JE PRAG TOLERANCIJE LJUDSKOG ORGANIZMA NA VRUĆINE! Nova studija pobila sve što se do sada verovalo po ovom pitanju - ČUVAJTE SE!

Iako se godinama verovalo u jednu opšteprihvaćenu granicu izdržljivosti, najnovija naučna istraživanja otkrivaju da je prag tolerancije ljudskog organizma na vrućine znatno niži nego što se ranije smatralo.

Žarke letnje temperature i do 40 stepeni kakve vladaju ovih dana izrazito su neprijatne i prava je sreća što tokom godine postoji samo ograničen broj dana sa ovakvim, ekstremnim temperaturama (mada se broj takvih dana značajno povećao zbog klimatskih promena).

OVA TRI PRAVILA VAS MOGU SAČUVATI TOKOM TROPSKOG TALASA! Oglasio se "Batut" - jedno pravilo važi za klima uređaje!

Još od NASA studije iz 1958. godine, ustanovljena je komforna zona temperature između 4 i 35 stepeni Celzijusa, u kojoj, kad vlažnost ne prelazi 50 odsto, ljudi mogu da borave neograničeno dugo.

Zašto dolazi do toplotnog udara i kako prepoznati opasnost na vreme?

Republika — Toplotni udar je po život opasno stanje

Među svim zdravstvenim problemima koje izazivaju visoke temperature, toplotni udar je najopasniji i zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Ukoliko se ne reaguje odmah, ovo stanje može izazvati trajna oštećenja organa, pa čak i fatalan ishod.

Toplotni udar nije isto što i sunčanica. Dok je sunčanica posledica direktnog izlaganja glave sunčevim zracima, toplotni udar se može javiti i u zatvorenom prostoru.

Do njega dolazi kada prirodni mehanizam tela za hlađenje (termoregulacija) potpuno otkaže.

U normalnim okolnostima, telo se hladi znojenjem. Međutim, kada je spoljna temperatura ekstremno visoka, a vlažnost vazduha velika, znoj ne može da isparava sa kože.

Telo tada počinje da akumulira toplotu, a unutrašnja temperatura organizma naglo raste i za samo desetak minuta može da pređe kritičnih 40 °C.

Na toj temperaturi vitalni organi, mozak, srce, bubrezi i mišići, počinju da trpe ozbiljna oštećenja.

Simptomi koje ne smete ignorisati

- Izuzetno visoka telesna temperatura (iznad 40 °C)

- Crvena, topla i potpuno suva koža (odsustvo znojenja)
- Jaka glavobolja, vrtoglavica i mučnina
- Ubrzan puls i plitko disanje
- Konfuzija, dezorijentisanost, gubitak svesti

Prva pomoć

- Pomerite osobu u hladovinu ili u klimatizovan prostor
- Skinite sa nje suvišnu odeću
- Odmah započnite hlađenje: prskajte osobu hladnom vodom, stavljajte hladne obloge na vrat, pazuh i prepone, ili je umotajte u vlažne čaršave.
- Ako je osoba svesna, dajte joj da pije vodu u malim gutljajima.

Ukoliko je u besvesnom stanju, okrenite je na bok i nemojte joj davati tečnost

Pitanje je, kad se nađe izvan ove zone, koliko visoku temperaturu ljudsko telo uopšte može da podnese? Uprkos brojnim, mahom vojnim istraživanjima, na ovo pitanje nema jednog opšteg, a preciznog odgovora.

Ipak, najnovija naučna istraživanja objavljena u časopisu Nature pokazuju da je ta granica znatno niža nego što se ranije verovalo i da direktno zavisi od vlažnosti vazduha i godina starosti.

Dok se dugo smatralo da zdrav čovek pri ekstremnoj vlažnosti može da izdrži do 35 °C, noviji eksperimenti otkrivaju da je kritična tačka za mlade ljude zapravo između 26 °C i 34 °C, dok je za stariju populaciju prag još niži - od 21 °C do 34 °C (mereno na vlažnom termometru, gde telo gubi sposobnost rashlađivanja znojenjem).

Uticaj više faktora

Različite osobe mogu da izdrže različite temperaturne ekstreme, a to zavisi i od načina odevanja, fizičkih aktivnosti, strujanja vazduha i zaklonjenosti od sunca.

I pre svega, od vlažnosti vazduha. Pri vrlo visokoj relativnoj vlažnosti vazduha čovek može biti ugrožen već na 36 stepeni Celzijusa, dok u pustinjama, gde je vazduh izuzetno suv, ljudi mogu desetak minuta da izdrže i na temperaturi od 60 stepeni.

Kako bi održao telesnu temperaturu na oko 37 stepeni, organizam pri visokim temperaturama vazduha suvišnu toplotu oslobađa pre svega, znojenjem. Međutim, ako je relativna vlažnost oko njega visoka, isparavanje je usporenije i čovek doživljava da je spoljna temperatura viša od one koju mere termometri. Zbog toga se u prognozi i koristi takozvani toplotni indeks kakav od 1978. primenjuje američka, kao i većina evropskih meteoroloških organizacija, a između ostalih i naš RHMZ.

U Kanadi je još od 1965. u upotrebi takozvana Humideks skala, dok se danas vaši telefoni oslanjaju na RealFeal skalu kompanije "AccyWeather". Ustaljeno se smatra da na temperaturi višoj od 54 stepena Celzijusa ljudskom organizmu neizbežno sledi toplotni udar.

Ovaj oblik hipertermije može da se dogodi i na daleko nižim temperaturama, a na to mogu da utiču lekovi, alkohol, starost, ali i druge okolnosti. Sportisti koji se takmiče na toploti mogu biti u opasnosti, a statistike beleže da su česte žrtve toplote deca zaboravljena u nerashlađenim automobilima.

Bonus video

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.