VAŠINGTON PREPOZNAO NAPORE KOJI SU PREDUZETI! Srbiji priznanje iz Stejt departmena za borbu protiv trgovine ljudima

Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima obeležava se 30. jula, a podaci Centra za zaštitu žrtava za 2025. otkrivaju preokret. Prvi put otkako ta ustanova postoji, najviše prijava sumnje, njih 155, odnosi se na strane državljane, dovedene da rade i budu iskorišćeni na našem tlu. Srbija, zemlja iz koje se decenijama odlazilo, postala je i odredište. Te pretpostavljene žrtve najčešće dolaze iz Azije i Afrike, ponajviše iz Bangladeša, Kine, Nepala i Indije i dovode se pretežno radi radne eksploatacije.

PROČITAJTE JOŠ: ZABRINJAVAJUĆA STATISTIKA! Gotovo svaka druga identifikovana žrtva trgovine ljudima je dete

Godina 2025. donela je najveći broj prijava i identifikovanih žrtava od osnivanja centra. Primljene su 242 prijave sumnje, trećina više nego godinu ranije, a identifikovano je 75 žrtava, čime je peta godina zaredom obeležena rastom.

PROČITAJTE JOŠ: HOROR KAO IZ MRAČNOG SREDNJEG VEKA! Ukrajinska deca u "katalogu" – Rusi ih nude kao robu!

EKSPLOATACIJA

Gotovo svaka druga identifikovana žrtva je dete. Menja se i priroda zločina jer je radna eksploatacija sustigla seksualnu, pa svaka danas čini oko trećine slučajeva.
Prema izveštaju centra, uz radnu i seksualnu eksploataciju, žrtve se sve češće prijavljuju i zbog prinudnih brakova, prinude na prosjačenje i prinude na vršenje krivičnih dela. Kada su žrtve deca, najčešće je reč o seksualno eksploatisanim devojčicama, čiji je oporavak dug i neizvestan.

PROČITAJTE JOŠ: KUĆA STRAVE KAO U BRČKOM POSTOJI I U LOZNICI: Kriminalci trgovali decom na međunarodnom nivou! (FOTO)

Kako za Republiku objašnjava Ibro Ibrahimović, savetnik potpredsednika Vlade i član Biroa za borbu protiv trgovine ljudima, najveća zabluda je da je trgovac neko dalek i stran:
- Trgovac kod nas najčešće nije stranac iz filma, nego poznanik s dobrom pričom ili gazda koji traži radnika i ništa ne pita. I žrtva izgleda kao mi, zato je i ne prepoznamo dok ne bude kasno. Njihov najjači saveznik je stid. Žrtva ćuti jer misli da je sama kriva što je nasela, a okolina ćuti dok se pravi da ne vidi.

Foto: TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

Naš sagovornik naglašava da se vrbovanje danas najčešće odvija na mestima koja izgledaju bezopasno:

- Ljudi se sve više vrbuju preko društvenih mreža i oglasa koji deluju sasvim normalno. Žrtva često i ne shvati da je žrtva, misli da je prosto loše prošla na poslu ili u životu. Zato je prepoznavanje pola posla.

Ropstvo, dodaje, danas ima i novo lice.
- Ljude namame lažnim oglasom za posao, pa ih zatvore u zgrade pod bodljikavom žicom u Aziji i nateraju da preko interneta varaju druge. Neka niko ne misli da je to daleko i malo. U svetu je oko 50 miliona ljudi u nekom obliku savremenog ropstva, gotovo svaki 150. čovek, i taj broj raste - naglašava Ibrahimović.

Foto: pixabay.com

Da je transnacionalna trgovina naglo porasla, pokazuje i to što su prijave za strane državljane najviše stizale od udruženja građana, a zatim od policije i od samih pretpostavljenih žrtava. Tri četvrtine tih prijava odnosilo se na sumnju na radnu eksploataciju, a među 28 identifikovanih stranih žrtava najviše je onih dovedenih radi rada.

ODGOVOR DRŽAVE
Odgovor države ove godine dobio je i zakonski oblik. Skupština je prvi put usvojila poseban Zakon o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, kojim žrtva dobija priznat status i dugoročnu podršku, a ne samo pomoć u trenutku kada bude pronađena. Srbija je u poslednjem izveštaju američkog Stejt departmenta vraćena na nivo 2 i skinuta je s liste za posmatranje na kojoj je bila prethodnih godina.

Ibrahimović dodaje da odgovornost za ovu pojavu leži i te kako na bogatim zemljama:
- Kad nam sa strane dele lekcije, dobro je da se čuje i to da se, prema podacima Međunarodne organizacije rada, više od polovine prinudnog rada u svetu odvija baš u bogatim zemljama, a najveći profit ostvaruje se u Evropi. Ko drugima drži pridike, neka prvo pogleda u svoje dvorište.