KILOMETRAŽA ŠARENA LAŽA: Majstor za polovnjake sve objasnio

Dobar dan, Stefane, ovo je vama bliska tema, pa je pravo vreme da počnemo pitanjem koje verujem da sve najviše interesuje: "Kada se kupuje polovan automobil, koje su najčešće greške koje kupci prave, naročito oni koji misle da se odlično razumeju i da ih niko ne može prevariti?"

– Dobar dan i vama, najčešća greška je brzina. Ljudi žure da kupe auto, nemaju vremena da odu kod svog servisera da ga pregleda i da vidi da li im taj automobil zaista odgovara i da li je mehanički ispravan. Obično sami misle da sve znaju, da je auto odličan. Čim sija, ispoliran je i ima servisnu knjižicu... A greška je što auto nije pregledan. Kada ga serviser pogleda, često se ispostavi da ima dosta skrivenih mana, da je farban, da nije urađen kako treba ili da je bio prevrnut.

Kako da prepoznamo da li je kilometraža vraćena?

– Ljudi obično traže da auto ima ispod 200.000 kilometara, pa ako vide da piše 170.000 ili 195.000, odmah misle da je dobar. Ako je preko 200.000, smatraju da je auto mnogo prešao, što nije tačno. Danas se kilometraža vrlo lako vraća, za malo novca, i to se ne može primetiti. Zato je bitno da serviser sve proveri, koliko god se kupac razumeo u automobile, osim ako sam nije majstor.

Koji se delovi najčešće menjaju pred prodaju da bi se prikrili kvarovi?

– Razni... Kvačilo, diskovi, pločice, nosači motora. Ipak, najčešći problem nije mehanički, već vizuelni. Automobil je možda bio ogreban, zarđao, truo, pa ga prodavci odvezu kod farbara, ofarbaju, ispoliraju i tako sakriju tragove. Ako farbanje nije urađeno kako treba, kasnije se pokaže da je auto bio havarisan, pa vlasnik to primeti tek posle nekog vremena.

Koji su delovi najskuplji, a da bez majstora ne možemo da primetimo da su neispravni?
– Najskuplje je kvačilo, odnosno plivajući zamajac, koji često pravi probleme. Cene se kreću od 500 do 1.500 evra, u zavisnosti od automobila. Posle toga slede dizne, boš pumpe i slični delovi.