"BRANEĆI MILOŠEVIĆA, BRANIO SAM DRŽAVU!" Toma Fila gost emisije "Na ivici"! POZNATI ADVOKAT O NAJTEŽIM PREDMETIMA I BORBI DA IZAĐE IZ OČEVE SENKE! (VIDEO, FOTO)

Biti sin Filote File značilo je nositi se sa senkom autoriteta, uzora, borca i advokata koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji pravosuđa, ali i srpskog društva.

Toma Fila, advokat, bivši narodni poslanik i nekadašnji predsednik Advokatske komore Beograda, u intimnoj ispovesti za emisiju "Na ivici" govorio je o ocu, svom putu, velikim slučajevima, političkom angažmanu i istinama koje često nisu mogle da stanu u zakonske paragrafe.

• Kako opisujete svog oca danas, s ove distance? Kako gledate na njegov život i rad?

Foto: Republika

 

- Za razliku od mog oca, nijednom nisam bio u zatvoru. A on je u predratnom režimu bio zatvaran sedam-osam dana, pa za vreme okupacije, bio je godinu i po u logorima, prvo na Banjici, pa u Mauthauzenu. Rekao je tada: "Ne mogu barabe da vladaju ovom zemljom." Zbog te rečenice dobio je godinu dana zatvora, i to od komunista. Ja sam, kada sam izračunao, kroz broj svojih poseta zatvorenicima shvatio da sam otprilike proveo dve godine života u zatvorima. Naravno, s druge strane rešetaka.

• Da li ste ikada želeli da se bavite nečim drugim, a ne advokaturom?

- Jesam. Hteo sam da budem arheolog. Akademik Gligorije Ostrogorski, čuveni vizantolog, rekao mi je da ne mogu. Imao sam astmu od druge ili treće godine. Kazao mi je: "Ne možeš ti da čeprkaš po prašini, po starim spisima, umrećeš." I bio je u pravu. Otac, s druge strane, nije želeo da se bavim advokaturom, plašio se da ne odem u ponor. Ali sudbina je rekla drugačije.

Foto: Republika

 

 

• Kako ste se nosili s tim što ste sin Filote File?

- Kada sam se povukao iz advokature pre desetak godina, pošto ne idem više na suđenja, ali advokat sam dok sam živ, tek tada sam shvatio da sam se ceo život borio s očevim imenom. Hteo sam da budem poznatiji od njega, nisam uspeo. Bio je bolji čovek i advokat od mene. Došao je iz Bitolja s koferom od kartona i dva para gaća. Bio je pripravnik, advokatski i sudski, i politički socijaldemokrata. Bio je ono što se danas više i ne viđa, moralna gromada.

• Kažete da ste živeli u njegovoj senci. Koliko ste naučili o advokaturi od njega?

- Od njega sam naučio da se borim. Njegov život je bio amplituda. Gestapo ga je hapsio. Bio je ilegalac 1941, otkriven krajem 1943. Završio je u Mauthauzenu. Preko puta logora bila je gasna komora i baš tog dana kada je trebalo da ga sprovedu, nestane gasa. Tako se spasao. Ili, bolje rečeno, bio je Sveti Nikola, 19. decembar. Od tada, pa do danas slavimo tog sveca. Taj dan je postao naš porodični praznik života.

• Branili ste Slobodana Miloševića u Hagu.

- Spojio nas je Bane Ivković. To je bio veliki izazov. Otišao sam kod patrijarha Pavla. Kazao mi je: "Radi svoj posao. Tvoje je da braniš." I poslušao sam. Time sam branio državu, a ne jednog čoveka. Poslednji klijent pred moj izlazak iz advokature 2014. bio je Nikola Šainović. A onda, na poziv Ivice Dačića, ušao sam u političku priču i SPS. Pogledajte današnju opoziciju. Svako vuče na svoju stranu, kao što je bio i DOS, brzo se raspao. Danas opozicija nema program. Pričaju o genocidu u Srebrenici. Kakav genocid? Tvrdim i znam - nijedno dete i nijedna žena nisu ubijeni. Bio sam najstariji poslanik u Skupštini i kad čujem vokabular koji se danas koristi, to je strašno. Nemaju plan, ideju, nemaju ideologiju.

BONUS VIDEO