MOŽE LI DA SE PRODA ILI NASLEDI PARKING-MESTO ISPRED ZGRADE? Stručnjak objasnio: Jedno je neophodno razlikovati

O tome kakav je status parking-mesta u katastru i šta zaista znači upis "trajnog korišćenja" govori Miloš Bjelanović, v. d. pomoćnika direktora Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), piše Kurir.

- Pre svega, kada se govori o trajnom korišćenju parking-mesta, misli se na prostore za parkiranje na otvorenim delovima parcela, dakle ne unutar objekata. Takva parking-mesta se ne mogu upisati u katastar kao nepokretnost u svojini, kao što je to slučaj sa stanovima, lokalima, garažama ili garažnim mestima - kaže Bjelanović.

Za razliku od garažnih mesta, koja su u potpunosti izjednačena s drugim nepokretnostima i mogu biti predmet kupovine, prodaje, poklona i nasledstva - parking-mesta van objekta nemaju takav pravni status, naveo je on.

Foto: Shutterstock

- Zakon o planiranju i izgradnji, nakon izmena iz 2018. poznaje institut prenosa prava trajnog korišćenja parking-mesta. Ipak, to pravo se ne može upisati u katastar kao pravo svojine. Moguće je samo zabeležiti postojanje ugovora o prenosu tog prava, ali ta zabeležba ne predstavlja dokaz sticanja stvarnog prava - navodi.

Drugim rečima, iako građani mogu međusobno preneti pravo trajnog korišćenja parking-mesta i taj ugovor zabeležiti, ta vrsta upisa ne pruža pravnu sigurnost kao klasičan upis svojine u katastar.

- U pitanju je upis određene činjenice, a ne pravo u pravnom smislu. Zbog toga postoji izvesna pravna nesigurnost koja se u budućnosti mora rešiti sistemski, kroz izmenu propisa i prilagođavanje digitalnim katastarskim standardima - objašnjava Bjelanović.

Na pitanje da li vlasnik takvog parking mesta može slobodno da ga proda ili pokloni, sagovornik ističe da se to pitanje nalazi u nadležnosti javnih beležnika, dok poreski aspekt takvih transakcija reguliše Poreska uprava.

- U ovom trenutku, tržište funkcioniše, ali pravni status tih prenosa ostaje upitan. Zabeležba ugovora u RGZ ne znači i sticanje prava, što mnogi građani ne znaju - upozorava Bjelanović.

Za kraj, on naglašava da je potrebno razlikovati parking-mesta u objektima - koja imaju status posebnih delova objekta i upisuju se kao i svaka druga nepokretnost - od onih na otvorenom, koja su i dalje pravno nedovoljno definisana.

Stručnjak za nekretnine iz Privredne komore Srbije Milić Đoković kaže da parking-mesto ne može da se knjiži kao garažno.

- Kupci parking-mesta kupuju uz nepokretnost tj. stan, u dogovoru sa investitorima. Obično se radi o prostoru betona od 10 do 12 kvadrata, na koje vlasnik stana polaže pravo i koristi ga kao parking za svoje vozilo. Ovo parking-mesto vlasnik nekretnine ne može da proda kao zasebnu nepokretnost, kao što je slučaj s garažnim mestom. Svakako, naslednici vlasnika stana mogu da dobiju i parking-mesto u sklopu stana, kao sopstvenu, naslednu, imovinu, a vlasništvo nad parking-mestom je regulisano ugovorom sa investitorom - objasnio je Đoković.

Porez na imovinu za parking-mesto plaća se samo ako je to mesto uknjiženo kao posebna nepokretnost, odnosno ako postoji kao samostalna jedinica u katastru.

- Ukoliko nije uknjiženo, formalna poreska obaveza ne postoji, što dovodi do toga da jedni plaćaju, a drugi ne - bez direktnih posledica. Problem leži u neujednačenoj praksi evidencije i tumačenja, a ne u izbegavanju obaveza - izjavio je bankar i finansijski konsultant Vladimir Vasić, i time razrešio dilemu plaćanja poreza za ovu vrstu vlasništva.

BONUS VIDEO