SRCE LOZANKE RADOIČIĆ PREPUKLO OD TUGE! Majka otišla kod sina heroja!

Lozanka Radoičić, majka heroja Vladimira Radoičića (19), kojeg su teroristi OVK ubili 1998. na Košarama, na granici tadašnje SRJ i Albanije, preminula je u utorak, a od nje se na društvenim mrežama opraštaju saborci njenog sina i ostali ratni veterani.

- Dragi svi, obaveštavam vas da je dana 20. 5. 2025. u 17.45 naša Loza, naša majka, naša baka i naš heroj, zauvek zaspala. Sahrana će se obaviti 23. 5. 2025. u 12 časova s početkom opela u 11.30 na groblju Orlovača. Njen profil će ostati na ovoj društvenoj platformi kao vrsta spomenika njene borbe za svog sina Vladimira i svih junaka s Košara. U ime porodice, zahvaljujem svima koji su je, i u njenoj bolesti, zvali i hrabrili da istraje - napisala je njena ćerka Jelena Radoičić.

POGIBIJA U DVA NAPADA

U ispovestima koje je svojevremeno davala medijima, Lozanka je s neizmernom tugom u srcu govorila da njen Vladimir nije stigao ni da se obrije.

- Godine ništa ne menjaju, Vladimir je uvek u meni.... Toliko toga je propustio, još ni devojku nije imao, ni bradu nije počeo da brije - pričala je majka graničara, koji je s još petoricom svojih drugova mučki ubijen 30. septembra 1998. u blizini karaule Košare.

Lozanka se uzaludno borila za pravdu za svoga sina i njegove drugove sve dok njeno napaćeno srce nije stalo.

- Poslednji pozdrav Lozanki Radoičić, majci besmrtnika s Košara Vladimira Radoičića. Večan joj pomen i carstvo nebesko - napisao je na Fejsbuku jedan od njegovih saboraca veteran Nenad Stanić.

Šestorica jugoslovenskih graničara stradala su u dva odvojena napada u blizini karaule Košare, a njihove ubice i, pored pravosnažne sudske odluke, još nije stigla pravda. Ubistvo i pljačku mrtvih srpskih vojnika teroristi su snimili, i baš taj snimak bio je ključni dokaz za njihovu osudu. Šećer Maljoku, Gaši Džafer, Gadžaferi Demuš, Maljoku Dem, Agron Isufi, Čuni Anton, Rabit Alija i Rustem Beriša su još 2016. osuđeni na zatvorske kazne od po 15 godina. Suđeno im je u odsustvu, Viši sud u Nišu je za njima raspisao poternicu, ali presuda ni do danas nije sprovedena.

LAGAO DA NIJE NA KOSOVU

Lozanka nije propuštala nijedno suđenje nadajući se da će podmukle ubice stići kakva-takva pravda. Stiskala je sliku svoga sina i prisećala se poslednjih razgovora pre nego što je zauvek zaćutao.

- U vojsku je otišao 23. juna 1998. u Niš VP 1410/3, izviđačko-diverzantsku jedinicu, zakletvu je položio 11. jula u Valjevu, a poginuo samo dva dana nakon što je prebačen na Košare. Nije želeo da nas brine, nije nam ni javio gde ide, već nam je govorio da je "na brdu kraj Niša" - pričala nam je majka vojnika heroja.

Sestrinom sinu njegovo ime

Govorila nam je da su joj jedina uteha unuci, te da žali što ih Vladimir nikada neće upoznati.

- Moja ćerka je želela da sina nazove po bratu... Vladimir sada ima dve godine, još je mali da shvati čije ime nosi. Imam još jednog unuka, sada je krenuo u prvi razred, često razmišljam koliko bi ih on voleo - pričala je Lozanka 2020. 

Zaseda i mine za regrute

Tridesetak terorista, pripadnika jedinice Kobra, kojom je rukovodio sada pokojni Agim Ramadani, neutvrđenog dana ušlo je iz Albanije na Kosovo, gde su postavili dve protivtenkovske mine na poljski put između karaula Maja Čoban i Morina.

Granična patrola Vojske Jugoslavije je vojnim vozilom tam 110, prolazeći tim putem, nagazila na mine i tada je poginuo vođa patrole Milan Bundalo, dok su četvorica vojnika povređena.

Istog dana u blizini karaule Košare pucali su iz zasede na pincgauer i tada su poginuli Vladimir Radoičić, Miladin Gobeljić i Ilija Pavlović, svi vojnici VJ na služenju vojnog roka, kao i vojnici po ugovoru Miroslav Jocić i Miloš Pavlović, dok su teško ranjeni kapetan Goran Loznica i Goran Simić.