DANAS SE OBELEŽAVA MEĐUNARODNI DAN CIVILNE AVIJACIJE! U Srbiji 1500 pilota, od toga osam žena!

Međunarodni dan civilne avijacije - 7. decembar, proslavlja danas u Srbiji oko 1.500 aktivnih civilnih pilota, među kojima je i osam žena, prenosi Tanjug.

Avio industrija se na globalnom nivou oporavila od pandemije i uspela da poveća broj putnika i letova, ali rast cena goriva i geopolitičke tenzije povećavaju operativne troškove, a jedan od prioriteta postala je ekološka održivost.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1996. godine proglasila 7. decembar Međunarodnim danom civilne avijacije, a u svetu prema nekim podacima trenutno ima oko 351.000 pilota na komercijalnim letovima avio kompanija.

Procenjuje se da na globalnom nivou ukupno između milion i 1,5 miliona ljudi ima dozvolu za obavljanje civilnih letova.

Kada je reč o Srbiji, urednik portala Tango Six Petar Vojinović rekao je za Tanjug da je naša zemlja jedna od retkih koja je u potpunosti pokrila sve aspekte obrazovanja vazduhoplovnog kadra, od pilota do tehničkog kadra.

- Kada je reč o obuci vazduhoplovnog kadra, ne samo pilota, nego i  tehničkog kadra, dakle i ljudi koji se bave održavanjem aviona, Srbija ima zaokružen sistem vazduhoplovnog obrazovanja - od Vazduhoplovne škole u Beogradu do Vazduhoplovne škole u Vršcu. Učenici mogu da završe ove škole i imaju dobre diplome visoke škole, a nakon toga postoji opcija i diplome vazduhoplovnih inženjera na Mašinskom fakultetu. Oni se odlučuju da budu piloti ili mehaničari i tehničari, za kojima je takođe velika potreba - rekao je Vojinović povodom obeležavanja Međunarodnog dana civilne avijacije.

On je rekao da je vazduhoplovni industrijski ekosistem u Srbiji prilično zdrav i objasnio da je ovaj sistem dosta veliki u odnosu na veličinu zemlje i ekonomije.

- Sa pojavom Er Srbije došlo je do fenomena da su svi koji su bili na obukama, koji su bili zaposleni na nekim stepenima civilne, komercijalne aviacije napredovali, jer je došlo do investicije u nacionalnu aviokompaniju koja je povukla za sobom nove pilote, tehničare i inženjere - rekao je Vojinović.
 

Generalni direktor Er Srbije Jirži Marek rekao je za Tanjug da je civilna avijacija trenutno u fazi intenzivne transformacije.

Čini se, kako je rekao, da se uspešno oporavlja od turbulentnog perioda pandemije korona virusa, kao i da je fokusirana na održivost i inovacje kako bi odgovorila na aktuelne potrebe putnika i svakodnevne izazove.

On je naveo da se činilo da je avio-industrija u svom zlatnom dobu za vreme pandemije, ali da je zapravo industrija pretrpela brojne udarce i bila potpuno paralisana.

Foto: Profimedia Dinendra Haria Zuma Press Pr

- Broj putnika i realizovanih letova pao je na nivoe od pre više decenija. Avio-kompanije su uvele nove modele poslovanja koji omogućavaju besplatne promene datuma i destinacija, smanjujući finansijski pritisak na putnike i povećavajući poverenje u avio-industriju, što je pozitivno uticalo i na povratak putnika na letove, nakon perioda strogih ograničenja kretanja. U kratkom roku uvedene su brojne beskontaktne tehnologije, poput digitalne pasoške kontrole ili aplikacije za praćenje leta. Paradoksalno, jedan od najvećih izazova u istoriji avijacije, postao je jedan od najvećih motora unapređenja avio-industrije - dodao je Marek.

On navodi da su tehnološke inovacije, ekološki izazovi i promenljiva potražnja obllikovali civilnu avijaciju u protekloj deceniji.

- Civilna avijacija se u proteklih deceniju i po suočila s brojnim promenama i izazovima, ali je uprkos tome ostvarila i značajan napredak, redefinišući način na koji svet putuje i povezuje se. Tradicionalna tržišta u Severnoj Americi i Evropi beležila su stabilan rast, dok su Azija i Bliski istok postali ključni centri civilne avijacije. Kina je postala najveće avio-tržište na svetu, a nekoliko kompanija sa Bliskog i Dalekog Istoka lideri u luksuznom i dugolinijskom avio-prevozu putnika - rekao je on.

Novi bezbednosni standardi, povećani nadzori održavanja flota i nova dodatna posada samo su, kako kaže, neki od faktora koji su uticali na razvoj avijacije u svetu, a uvođenje novih tipova aviona poput boinga 787 Drimlajnera i erbasovih modela A350 omogućili su direktne interkontinentalne letove na udaljenostima koje su ranije zahtevale presedanja. 
 

On je dodao da je značajan korak napred napravljen u sferi digitalizacije i razvoja tehnologije. 

Sistemi za rezervaciju karata i upravljanje letovima gotovo su potpuno automatizovani, a velika pažnja posvećena je i personalizaciji korisničkog iskustva tokom putovanja'', rekao je Marek.

Naveo je da su digitalizacija i beskontaktne tehnologije postale standard i da su te inovacije ubrzale proces putovanja, smanjile gužve i omogućile bolju sigurnost na aerodromima i ujedno poboljšale efikasnost i korisničko iskustvo putnika. 

Iako industrija beleži stabilan rast, rast cena goriva i geopolitičke tenzije povećavaju operativne troškove. Pored putnika koji su prioritet, jedan od prioriteta avio-industrije postala je i ekološka održivost. Avijacija je suočena sa rastućim pritiskom regulatora da smanji svoj ugljenični otisak pa su korišćenje održivih avio-goriva (SAF) i ulaganje u električne i hibridne avione postali imperativ. S tim u vezi, Evropska unija i Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj (IATA) uvele su brojne regulative i postavile ambiciozne standarde za dekarbonizaciju industrije do 2050. godine - rekao je on.

Marek navodi da flotu Er Srbije danas čini 27 aviona različitih tipova, kao i da je kompanija tokom letnje sezone ove godine u redovnom i čarter saobraćaju letela na više od 90 destinacija u 34 zemlje i četiri kontinenta.

- Er Srbija je jedina avio-kompanija u regionu koja ima redovne direktne letove do Njujorka, Čikaga i Guangdžoua, a od januara 2025. godine i do Šangaja - dodao je.
Kako je rekao Marek, Er Srbija se u proteklih 11 godina snažno razvijala i dodao je da je za 11 godina poslovanja prevezla više od 30 miliona putnika.

- Er Srbija prvi put od pandemije ima pozitivan neto i operativni rezultat što se nastavilo i naredne godine. U 2023. godini, kompanija je ostvarila rekordni profit od 40,5 miliona evra, bez i jednog evra državne pomoći. Tokom 2023. godine, ostvaren je pozitivni operativni i neto rezultat i prihod od 627,9 miliona evra, čime je po prvi put od 2013. godine premašen iznos od pola milijardi evra -  navodi Marek.

 

BONUS VIDEO