ODRŽALI SMO SVETU LEKCIJU IZ PATRIOTIZMA! INTERVJU: Danica Grujičić, ministarka zdravlja, o bombardovanju Srbije 1999. godine

Danas se navršava 25 godina od početka bombardovanja Srbije, odnosno SR Jugoslavije, a za ministarku zdravlja Danicu Grujičić nema dileme: Genocidna namera u tom činu je bila očigledna.

U intervjuu za Srpski telegraf profesorka Grujičić govori o posledicama bombardovanja - porastu broja onkoloških i autoimunih bolesti, ali i stoprocentnom porastu steriliteta kod muškaraca.

 

- To je događaj koji niko od nas nikada neće i ne sme da zaboravi, to je bila očigledna genocidna namera, divljačka agresija na jednu suverenu državu. Te 1999. prekršeni su svi principi međunarodnog prava. Ne očekujem da će iko odgovarati za to, ali sam ponosna što je jedna teritorijalno mala država tada ustala protiv agresora i održala čas celom svetu iz patriotizma i herojstva. Ubeđena sam da je agresija tad probudila svet i da on danas izgleda totalno drugačije, cenu toga platili su naši heroji, koji su položili život za našu zemlju. Za mene će to zauvek biti divljačka i zločinačka agresija.

Foto: Tanjug Emil Vas, Vladimir Lukic

 

N Na čemu zasnivate te navode?

- Kao kliničar, to objašnjavam većom agresivnošću tumora koji su nastali usled dejstva različitih fizikohemijskih agenasa. Na jugu centralne Srbije i na KiM apsolutno osiromašeni uranijum, mada je i tamo bilo hemije, a u ovom severnijem delu to je bio praktično hemijski rat s regionalnom ekološkom katastrofom, koji je potvrđen i u izveštaju UNEP, koji je ovde bio aprila 1999. Takođe, iza ovih tvrdnji stoji preko 100 naših najeminentnijih naučnika i profesora, stručnjaka iz celog sveta. Korišćenje OU nije bilo samo u Srbiji, korišćen je i na Bliskom istoku, iste su tvrdnje i stručnjaka iz tih zemalja.

n Šta kaže statistika? Imate li brojke pre i posle?

- Prema zvaničnim podacima, 1999. na teritoriji centralne Srbije bilo je nešto malo više od 19.625 obolelih, dok je danas taj broj oko 40.000 na čitavoj teritoriji Srbije. Treba uzeti u obzir i broj stanovnika, u Srbiji je 1999. živelo oko 7,5 miliona ljudi, a danas je to nešto oko 6,5 miliona. U tome je ovaj podatak još tragičniji.

n Kada je prvi put doveden u vezu porast malignih bolesti s bombardovanjem?

- Ja sam o tome počela da govorim 2015. javno, u tom periodu detaljnije sam se upoznala s tom temom. Dok se time pre mene bavila sjajna grupe naših naučnika i generala, kao što su Zorka Vukmirović, profesor Čikarić, general Petković i mnogi drugi. Pažnju mi je skrenulo to što smo koristili iste metode lečenja, pogotovo na deci, a rezultati su bili lošiji, tumori dosta agresivniji. Nešto se promenilo i to je upravo taj period od 15 godina, o kom je govorio profesor Čikarić.

n Kod kojih bolesti se najviše beleži porast?

- Pored onkoloških bolesti, problem su i autoimune bolesti, stoprocentni porast steriliteta kod muškaraca, kao i patološke trudnoće. Rađena su i određena ispitivanja inteligencije dece koja su rođena za vreme bombardovanja i u mirnodopsko vreme, i sigurno postoji još efekata kojih mi nismo i svesni.

n U više navrata ste govorili da su tokom bombardovanja zatrovani i voda i zemlja.

Možete li da date procenu kad će posledice bombardovanja prestati da se odražavaju na zdravlje građana?
- Kako bi osporili ovu temu, neodgovorni pojedinci kažu da tu nema više zračenja. Pa naravno da nema. Ali je problem u svima onima koji su udahnuli alfa čestice za vreme bombardovanja i mutacija do koje su one dovele, takođe, šta ćemo s podzemnim vodama i toksikacijom zemlje, pre svega, na samom jugu KiM. Za sada imamo neke nezvanične podatke o broju obolelih Albanaca na KiM, mislim da bi se zarad istine o tome trebalo govoriti. Brojke su katastrofalne, a oni iz političkih razloga to moraju da kriju. Takođe govorimo o hemijskom zagađenju jer su gađana sva hemijska postrojenja, što je najstrože zabranjeno.

n Šta je s grupom čiji je, kako je zamišljeno, zadatak bio da na naučnoj osnovi ispita posledice NATO bombardovanja?

- Što se tiče grupe naučnika, objavljeno je mnogo publikacija i monografija, takođe, povezani su stručnjaci iz celog sveta. Što se tiče državnog koordinacionog tela, nije se mnogo odmaklo od potpisivanja jer ljudi koji su tada bili odgovorni, mislim da više i ne žive u našoj zemlji. Cilj mi je da to u narednom periodu oživimo i da to bude isključivo pitanje nauke i matematike, bez politike. Cilj je da obezbedimo istinite podatke, uradimo sve što možemo i našoj deci ostavimo zdravu zemlju.

Bavili smo se nekim stvarima koje niko nije dirao 40 godina

n Da li ste zadovoljni učinjenim u resoru posle godinu i po, koliko ste proveli na čelu Ministarstva zdravlja?

- Uvek može bolje, ali počeli smo veliki broj velikih projekata i rešavanje nekih sistemskih stvari, kojima se niko nije bavio poslednjih 40 godina.

n Na šta ste naročito ponosni?

- Mnogo velikih projekata smo započeli i na to sam veoma ponosna. A tu je završetak četiri klinička centra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Posle četiri godine, da tako kažem, borbe obezbedili smo lokacijsku dozvolu za novi institut za onkologiju i radiologiju, to je kapitalni projekat i sada krećemo u ispitivanje zemljišta. Drago mi je da je predsednik Vučić prepoznao značaj ovog projekta. Takođe, nabavljeno je mnogo opreme u ovom poslednjem periodu, 55 skenera kao odgovor države na KOVID, 10 magneta, veliki broj digitalnih mamografa, što će se nastaviti i iz novog kredita Svetske banke, gde ćemo nabaviti još mamografa, još 11 magneta i izgraditi 100 ambulanti u malim sredinama da bismo stvorili pravi sistem porodičnog lekara. Takođe, svi govore o problemima lista čekanja, međutim, niko u poslednjih 40 godina nije uzeo da rešava taj problem. Krenuli smo u to, nije moguće preko noći, ali vidi se napredak, počeli smo od zakazivanja magnetnih rezonanci. Tu je i stavljanje na listu velikog broja novih lekova, pre svega za onkološke pacijente, na čemu sam zahvalna RFZO, pa onda velika ulaganja u lečenje retkih bolesti i lečenje naših pacijenata u inostranstvu. Urađeno je mnogo, ali ovo je samo početak.

Mesto u Vladi? Ja sam tu da pomognem državi

n Da li očekujete da ćete ponovo biti u Vladi? Ukoliko ne budete, da li se vraćate na Institut za onkologiju i radiologiju?

- Kad sam prihvatila poziv da uđem u Vladu, cilj je bio da pomerimo mnogo stvari u zdravstvu. Ono što sam više puta istakla, moja podrška je došla jer smatram da je mnogo učinjeno za srpsko zdravstvo u prethodnih 10 godina. Započela sam za vreme svog mandata dosta sistemskih promena, za koje je potrebno vreme, a koje će dati punu funkcionalnost srpskom zdravstvu i uvesti red. Smatram da je veoma bitno te projekte nastaviti. Što se tiče mesta u Vladi, to je pitanje za budućeg mandatara. Ja sam uvek tu da pomognem svojoj državi i narodu.

BONUS VIDEO