Šta sve može da se sazna iz analize krvi?

Foto: pixabay.com

Ako želite da saznate imate li predispoziciju za razvoj dijabetesa, srčanih oboljenja ili hormonski disbalans, dovoljno je da uradite analizu žive kapi krvi. Promene u kvalitetu krvi i izgledu njenih sastavnih elemenata javljaju se pre pojave prvih simptoma bolesti, i zbog toga je značaj ove metode kao preventive ogroman.

- Funkcionalno hemoskeniranje predstavlja mikroskopski pregled žive kapi krvi s uvećanjem od 1.800 puta - kaže dr Dobrinka Arbanovski, internista i specijalista kvantne medicine.

Analizom žive kapi krvi dobijamo i odgovor kakav nam je kvalitet crvenih krvnih zrnaca i u kojoj meri ona obavljaju svoju osnovnu funkciju, a to je prenos kiseonika do svih ćelija organizma. Zatim se vidi kakav je kvalitet belih krvnih zrnaca i sposobnost našeg organizma da se izbori s različitim tipovima mikroorganizama.

Foto: pixabay.com

Ova analiza pokazuje imamo li sklonosti da obolimo od neke kardiovaskularne bolesti, da li u organizmu postoji neki zapaljenski proces, koliko smo hidrirani, da li smo pod dejstvom stresogenih i toksičnih faktora, imamo li sklonost ka hormonskom disbalansu. Hemoskeniranjem otkrivamo i prisustvo mikroorganizama u krvi – bakterija, gljivica, parazita.

Na osnovu prisustva kristala holesterola, mokraćne kiseline, šećera i ortofosforne kiseline stiče se uvid u stanje ukupnih metaboličkih procesa. Takođe, ova analiza nam govori da li postoji poremećaj ravnoteže dobrih i štetnih crevnih bakterija, što dovodi do slabljenja imunološke zaštite.

Hemoskeniranje izuzetno je značajno kod procene trenutnog, opšteg zdravstvenog stanja organizma i nivoa unutrašnje ravnoteže ili homeostaze.

- Vrlo bitna informacija koja se dobija pregledom je stanje kiselosti krvi. Održavanje blage alkalnosti krvi i tkiva osigurava funkcionisanje organizma u zdravim okvirima - ističe doktorka Arbanovski.

DA LI VAM JE OGRANIZAM KISEO

Usled stresnog načina življenja, neadekvatne ishrane, intoksikacije, manjka fizičke aktivnosti i negativnog emocionalnog

naboja, čovek današnjice je „kiseo“, zbog čega njegov organizam postaje ranjiviji, podložniji razvoju bolesti i ulazi u crvenu zonu funkcionisanja kada su mu potrebni promena i pomoć... Kad se hemoskeniranjem utvrdi kiselost, samo nekim jednostavnim promenama u načinu ishrane i životnim navikama može da se postigne alkalizacija – objašnjava doktorka Arbanovski.