OGREV JEFTINIJI NA POČETKU GREJNE SEZONE! Ali, da li će ove cene ostati do kraja zime?

S obzirom da se gotovo polovina domaćinstava u Srbiji greje na drva i pelet, ovo su dobre vesti za celu Srbiju.

Prema rečima profesora Šumarskog fakulteta Branka Glavonjića, pad cena usledio je zbog nagomilanih zaliha peleta, ali i blage zime prethodne godine. Trenutno je najjeftinije ogrevno drvo na jugu i istoku Srbije, dok su najviše cene u Beogradu i na prostoru Vojvodine.

Glavonjić predviđa da bi u narednom periodu, usled slabije potražnje, cene mogle da padaju još više.

- U takvim situacijama u pregovorima sa trgovcima mogu se dobiti veća sniženja, između 500 i 700 dinara. I trgovci nude povlastice u pogledu prevoza ogrevnog drveta – prevoz do 10 kilometara je uglavnom besplatan - kaže Glavonjić.

- U centralnoj Srbiji, u regionu Kruševca, cene ogrevnog drveta su negde između 7.000 i 8.000 dinara, a u regionu Kragujevca od 8.000 do 9.000 dinara - ističe Glavonjić i dodaje da su najviše cene u Beogradu i na prostoru Vojvodine i da se kreću od 9.500 do 10.500 dinara.

Foto: pixabay.com

Cene peleta

Situacija na tržištu peleta je složenija. Zbog slabije potražnje i velikih zaliha, mnogi proizvođači su prekinuli proizvodnju. Iz tog razloga, proizvođači su uputili apel za pomoć Vladi Srbije, tražeći podršku od resornih ministarstava.

Istraživanje sprovedeno tokom 2022. godine pokazalo je da je ukupan promet drvnih goriva u Srbiji prošle godine bio 628 miliona evra. Od toga je za ogrevno drvo utrošeno oko 505 miliona evra, a ostatak je predstavljao pelet i briket.

U poređenju sa sredinom septembra 2023. godine, cene su trenutno niže između 1.000 i 1.600 dinara po jednoj toni.

- Najveći pad cena imao je necertifikovani uvozni pelet iz Crne Gore, njegove cene su opale za nekih 1.600 dinara po toni - ukazao je Glavonjić, naglašavajući da fabrike peleta imaju problem jer su zalihe ogromne.

Foto: Profimedia

Slaba potražnja i ogromne zalihe su generator pada cena, objasnio je profesor Šumarskog fakulteta.

- Prošle godine je nabavljena rekordna količina peleta, bila je blaga zima i potrošači su utrošili značajno manje količine nego što je uobičajeno slučaj - ističe Glavonjić.

Katastar individualnih ložišta

Profesor Šumarskog fakulteta navodi da je tokom 2022. sprovedeno istraživanje koje je pokazalo da je ukupan promet drvnih goriva u Srbiji prošle godine bio 628 miliona evra, od čega je za ogrevno drvo utrošeno oko 505 miliona evra, a ostatak je predstavljao pelet i briket.

- To je zaista impozantna cifra koja govori koliko je značajno drvo i drveni pelet u celini za stanovništvo u Srbiji. Kada je u pitanju grejanje, puno se potroši drvnih goriva, a u mnogim domaćinstvima se slabo greje. Dva su ključna razloga: Prvi je starost ložnih uređaja, a drugi je običaj domaćinstava da kasno nabavljaju ogrevno drvo, mesec ili dva pred početak grejne sezone - kaže Glavonjić.

Smederevac najpopularniji

Uz pomoć Američke agencije za međunarodni razvoj u okviru projekta "Bolja energija" na teritoriji Pirota sprovedeno je i pilot-istraživanje prvog katastra ložnih uređaja.

Kako kaže Glavonjić, rezultati analize pokazuju da su u 60 odsto domaćinstva u gradu Pirotu zastupljeni individualni ložni uređaji, poput šporeta i peći, a u 40 odsto slučajeva neki od kotlova za etažno grejanje.

- Smederevac' je i dalje popularan. Istraživanje je pokazalo zanimljive podatke o starosti tih uređaja. Možemo reći da je situacija nezadovoljavajuća. Kada su u pitanju šporeti i peći, kao najzastupljenije kategorije ložnih uređaja, svega 16 odsto tih uređaja je starosti između jedne i pet godina. Njih oko 28 odsto, starosti je od šest do 10 godina, dok je skoro 57 odsto šporeta i peći starije od 11 do 50 godina - ističe Glavonjić.

Foto: RINA

Kada je u pitanju starost kotlova za etažno grejanje koji koriste drva i ugalj, situacija je povoljnija. Glavonjić kaže da je 54 odsto svih kotlova koji koriste drva i ugalj starosti od jedne do 10 godina.

- Oko 30 odsto kotlova je starosti od 11 do 30 godina, a ostatak od 16 odsto je starosti preko 30 godina - kaže Glavonjić.

"Potreban katastar individualnih ložišta"

Ističe da je važno da Srbija dobije katastar individualnih ložišta koji predstavljaju vrstu popisa ložnih uređaja, ali i drugih podataka poput tipologije i starosti objekata domaćinstava.

- Popisuju se i grejna površina, vrste goriva, njihova potrošnja, emisije i brojni drugi podaci koji se tom prilikom prikupljaju. Praktično, katastar je jedan potpuni obuhvat domaćinstava i u tom smislu dobija se vrlo realna slika šta domaćinstva imaju i šta koriste. To je jako bitno za kreatore politike i mere u oblasti energetske efikasnosti - kaže Glavonjić za RTS.

Dodaje i da će uvođenje katastra poboljšati kvalitet grejanja na čvrsto gorivo.

- Katastar ložišta praktično daje sliku od pojedinačnih objekata, kuća, ulica, kvartova i gradova gde kreatori politike mogu da vide šta se dešava u svakoj ulici, kakve su potencijalne emisije, gde treba intervenisati i davati subvencije Vlade i na taj način menjati postojeću sliku - zaključio je profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić.

BONUS VIDEO: