ČIM USTANETE OBAVEZNO POGLEDAJTE KROZ PROZOR, MNOGO JE VAŽNO! Slavimo letnji Krstovdan! POSLODAVCI, VALJALO BI DA DANAS ISPLATITE RADNIKE!

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas slave Krstovdan.

U verskom kalendaru ovaj praznik obeležen je crvenim slovom i jedan je od praznika na kom se drži strogi post na vodi.

Obeležava se čak dva puta godišnje, 18. januara i danas, što govori o njegovoj jačini, a sve u znak sećanja na pronalaženje krsta na kome je razapet Isus Hristos.

Naime, vizantijska carica Jelena, majka cara Konstantina, pošla je u Jerusalim sa velikim blagom da tamo traži časni Krst Gospodnji.

"Carica Jelena naredi da se idolski hram sruši, a zemlja i kamenje raskopaju i uklone. I kada se patrijarh Makarije pomoli Bogu na tom mestu, razli se divan miris, i odmah se ukazaše prema istoku Grob Hristov i Golgota, i u blizini njihovoj nađoše zakopana tri krsta, a zatim i klince kojima je Gospod bio prikovan na krst. A dok oni behu u nedoumici, koji bi od tri nađena krsta bio Hristov, dogodi se da u to vreme naiđe pratnja sa mrtvacem koga su nosili da sahrane. Tada patrijarh Makarije naredi onima što nošahu mrtvaca da stanu, i kretovi biše polagani redom na mrtvaca. I kada Krst Hristov bi položen, mrtvac tog časa vaskrse i, silom božanskog Krsta Gospodnjeg, ustade živ. Carica s radošću primivši časni Krst, pokloni mu se i celiva ga, takođe i sva carska svita njena. A neki, koji zbog teskobe, ne behu u stanju videti i celivati sveti Krst, moliše da im se makar izdaleka pokaže časni Krst da ga vide. Tada patrijarh jerusalimski Makarije, stavši na uzvišici, podiže Krst pokazujući ga narodu. A narod vikaše: Gospode, pomiluj! – Tako je počeo praznik Vozdviženja časnog Krsta Gospodnjeg", piše "Spc.rs".

Kada se carica Jelena iz Jerusalima vratila u Vizantiju, car Konstantin je načino tri velika krsta, "prema broju javljenih mu u ratovima: prvo u Rimu, kada potopi Maksencija; drugo u Vizantiji, kada je zauze; treće, kada pobedi Skite na reci Dunavu".

Ovog dana u hramovima se obavlja i čin vodoosvećenja, a svi vernici koji su u prilici, dan počinju odlaskom u crkvu i Svetom liturgijom.

Porodica se na ovaj dan okuplja oko posne trpeze. Otuda i izreka: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”. Kako se smatra da na ovaj praznik treba jesti grožđe, često se posle ručka zasladi kolačem od grožđa.

Veruje se da deca koja su rođena na današnji dan na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zbog toga pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj nastao je u stara vremena jer su se na današnji dan isplaćivali radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra).

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.

Jedno od najvažnijih verovanja za ovaj praznik vezano je za predskazanje i vremena. U zavisnosti od toga kakvo vreme bude ujutru, saznaćemo kakva će nam biti cela naredna godina, do sledećeg jesenjeg Krstovdana.

Jedno od najvažnijih verovanja za sutrašnji praznik vezano je za predskazanje i vremena:

– Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.

– Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.

– Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.

– Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.

– Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.

– Septembarska kiša – zlato njivama, otrov vinogradima.

– Što “ne skuva” avgust, “skuvaće” septembar.

– Kakav septembar, takav i mart.

– Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

Bonus video: