SLAVIMO PREPODOBNOG MAKSIMA ISPOVEDNIKA: Za spasenje duše obavezno danas izbogovite OVE reči!

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave prepodobnog Maksima Ispovednika. Pored ovog sveca proslavlja se i sveti mučenik Neofit.

Prepodobni Maksim Ispovednik Carigrađanin po rodu i najpre visoki dvorjanin na dvoru cara Iraklija, a potom monah i iguman jednog manastira nedaleko od prestonice.

Najveći branilac Pravoslavlja od tzv. monotelitske jeresi, koja se iščauri iz jeresi Evtihijeve. Naime, kao što je Evtihije tvrdio, da je u Hristu jedna priroda, tako su monoteliti tvrdili, da je u Hristu jedna volja. Maksim se opre tome tvrđenju i nađe se kao protivnik i cara i patrijarha.

No on se ne ustraši, nego istraja do kraja u dokazivanju da su u Gospodu bile dve volje kao i dve prirode. Njegovim nastojanjem održi se jedan sabor u Kartagini a drugi u Rimu, i oba ta sabora anatemišu učenje monotelita.

Stradanje Maksimovo za Pravoslavlje ne da se opisati: istjazavan od kneževa, obmanjivan od prelata, pljuvan od mase narodne, tučen od vojnika, progonjen, zatvaran, dok najzad, sa odsečenim jezikom i rukom, ne bi osuđen na doživotno progonstvo u zemlju Skitsku, gde tri godine provede u tamnici, pa predade dušu Bogu, 666. godine.

Za spasenje duše pomolite se prepodobnom Maksimu Ispovedniku:

- Nastavniče Pravoslavlja, učitelju pobožnosti i čistote, svećnjače vaseljene, bogonadahnuti ukrasu arhijereja, Maksime premudri, učenjem tvojim sve si prosvetio, sviralo duhovna, moli Hrista Boga, da spase duše naše.

Danas se proslavlja i sveti mučenik Neofit rodom iz Nikeje.

Budući još detetom činjaše čudesa velika blagodaću Božjom. Izveo vodu iz kamena, vaskrsao svoju mrtvu majku. Belim golubom odveden u goru Olimpijsku gde iz jedne pećine istera lava i on se nastani unutra. Mučen za Hrista u petnaestoj godini svojoj, u vreme cara Dioklecijana, i to u Nikeji. Nikako se ne hte odreći Hrista. Posle bijenja i tamnovanja bačen u oganj, no Bog ga očuva živa. Tada ga staviše pred gladnog lava, no lav se umiljavaše oko Neofita. Svetitelj pozna u tome lavu onoga istog, u čijoj se pećini on podvizavao, pa ga pomilova i naredi mu da ide opet u svoju pećinu. Tada Neofita probodu kopljem i on se preseli dušom u dvore Gospodnje.

BONUS VIDEO