PREZIREM BAHATOST I NEMAR, ODUŠEVLJAVA ME USPEH MLADIH LJUDI! Ministarka Danica Grujičić sasvim lično: Ko nema emociju kao lekar, taj je promašio profesiju!

Nova ministarka zdravlja Danica Grujičić u Novu 2023. ulazi vidno raspoložena i sa brojnim novogodišnjim željama za koje bi trebalo da joj svi držimo fige da ih ostvari, jer ćemo, ako se to dogodi, od toga svi imati i koristi.

Kako navodi u opuštenom razgovoru za novogodišnje izdanje "Republike", ona se lično već ostvarila u neurohirurgiji, oblasti u kojoj nije baš bilo mesta za žene kad je počinjala, nebrojeno pacijenata je izlečila, ali da u njoj tinja velika želja i da reši sve "boljke" srpskog zdravstva sa kojima se godinama suočavaju i njene kolege, a pre svih pacijenti. I za to su vezane sve njene novogodišnje želje.

Tokom ovog razgovora saznali smo i šta nju najviše boli, šta joj ne da da zaspi, kako je zahvaljujući svojim uzorima, ona postala uzor mnogim mladim lekarima, kako se opušta i šta je ispunjava, koju muziku, filmove i knjige voli, ali i koja je jedina stvar koja može da je izbaci iz takta i zašto ne veruje u "emotivnu distancu između lekara i pacijenta".

•  Koje su najveće boljke srpskog zdravstva i kako ih rešiti?

- Organizacija zdravstvene zaštite, jer zdravstvo mora biti dostupno svakom građaninu bez obzira gde on živi i kakvog je imovinskog stanja. Liste čekanja su veliki problem koji moramo da rešavamo ubrzano. Kada kažem da zdravstvo mora biti dostupno, to znači da od trenutka pojave simptoma neke bolesti do trenutka lečenja mora proći jako mali period. Takođe, moramo raditi više na podizanju svesti naroda o značaju prevencije, skrininga i redovnih pregleda i kontrola. Postoji veliki prostor i šansa u oblasti digitalizacije u zdravstvu, čime možemo da olakšamo i pacijentima i lekarima, a i budžetu Srbije, osnovala sam sektor koji će samo time baviti. Odmah sam ukinula po meni besmileno zakazivanje pregleda samo od 1. do 5. u mesecu, smatram da to treba biti dostupno građanima celog meseca. Naravno, biće potrebno neko vreme da to zaživi, ali moramo pokretati i pomerati stvari.

• Koji je prvi problem na koji ćete se fokusirati i ideja kako ga rešiti?

- Puno toga je država uradila u pogledu nabavke opreme i izgradnje bolnica i kliničkih centara. Ali, ostalo je puno nerešenih stvari u domenu organizacije zdravstvene zaštite. Cilj mog tima je da mnogo bolje iskoristimo primarnu zdravstvenu zaštitu i omogućimo našim kolegama da upotrebe svoje znanje koje je veliko. Želim da se vrati poverenje u srpsko zdravstvo i da lekar bude najbolji prijatelj porodice. Puno stvari smo započeli odmah na startu, ali prioriteti su da zadržimo mlade u zemlji i omogućimo im da rade ono zašta su se školovali i da vrate znanje koje je medicinski fakultet uložio u njih. Paralelno ćemo se fokusirati i na digitalizaciju u svim oblastima zdravsta, čime ćemo znatno olakšati posao lekarima, ali i pacijentima učiniti zdarstvenu zaštitu dostupnijom. Time ćemo svakako uštedeti i dosta novca iz budžeta, koga opet možemo da uložimo u bolju opremu.

Foto: Privatna arhiva

 

• Šta najviše zamerate svojim prethodnicima i koji problem je bio lako rešiv, a oni ga nisu rešili?

- Puno je urađeno na opremanju bolnica i infrastrukturi, ali kasnimo puno u boljoj organizaciji zdravstva generalno, listama čekanja i digitalizaciji. Tu vidim svoju najveću ulogu.

• Odakle jedan vrstan lekar u politici?

- Neko sam ko je 40 godina u zdravstvu, jako dobro poznajem sve prednosti i probleme našeg sistema. Smatram da mogu da doprinesem poboljšanju srpskog zdravstva. I dalje se bavim svojom strukom, samo što sam sada dobila šansu da uradim i neke sistemske promene. Sa druge strane, volela bih da vidim više svojih kolega i stručnjaka iz drugih profesija u politici. Smatram da ljudi koji su se ostvarili u svojim strukama mogu mnogo toga da pruže državi.

• Da li ćete nastaviti sa svojim poslom lekara dok ste na ministarskoj funkciji ili ćete se isključivo posvetiti novoj funkciji?

- Da, nastavila sam sa svojim poslom. Doduše u manjem obimu, tu sam sada za baš neke komplikovane operacije ili čisto da budem podrška i stojim iza svojih mladih kolega na klinici. Tako da u salu ulazim petkom i subotom popodne. Smatram da je dužnost svakog profesora da stvori i ostavi iza sebe bolje generacije koje će raditi bolje nego on. Ja smatram da sam svoju dužnost obavila i da sam stvorila jednu sjajnu generaciju koju ostavljam na klinici. To mi i daje priliku da se bavim sistemskim stvarima.

Foto: Privatna arhiva

 

• Gde ste rođeni, kakvi ste bili u detinjstvu, mlađim danima, kad se javilo interesovanjeza medicinu, kasnije i za neurohirirgiju?

- Rođena sam u Užicu, posle toga smo se preselili za Beograd, gde sam nastavila školovanje i onda presli u Moskvu. Tamo sam završila srednju školu i upisala Medicinski fakultet koji sam kasnije završila u Beogradu. Bila sam živahno i nestašno dete. Imala sam jako lepo i bezbrižno detinjstvo koje sam provodila u Užicu i tada Bosni i Hercegovini, danas Republici Srpkoj, odakle mi je otac rodom. To je predeo oko Bratunca i sela Kravice. Mladost i studentske dane i u Moskvi i Beogradu pamtim samo po lepim stvarima. U Rusiji su me svi lepo prihvatili. Sa druge strane, ja se nisam odvajala ni po čemu od njih, vrlo brzo sam savladala jezik i gradivo mi je lepo išlo. U Beogradu moja generacija je bila jedna od uspešnijih, dali smo dosta profesora i vrhunskih lekara. Što se tiče neurohirurgije, to je bila jedina opcija za mene i to su svi znali tokom celog mog školovanja da me samo to zanima i ništa drugo. Bila sam spremna i da čekam i da se borim za mesto na toj klinici. Volontirala sam kao i svi drugi oko dve i po godine, posle čega sam se zaposlila. Morala sam puno da radim kao žena koja želi neurohirurgiju, pre mene je bila samo Mira Nagulić kao neurohirurg, koja je svima nama otvorila put. Kao što vidite, uspela sam da se izborim za svoje mesto u neurohirurgiji i da svojim mlađim
koleginicama olakšam put da mogu da ostvare i posao i porodicu.

Foto: Privatna arhiva

• Ko je najznačajnija figura odnosno osoba u vašem životu?

- To su moji roditelji. Otac i majka su oni koji su me vaspitali, dali mi sigurnost i osnov za sve što sam postigla u životu. Naravno, tu su i moji profesori koji su me naučili i koji su imali strpljenja za mene.

• Koja su vaša interesovanja i kako provodite slobodno vreme?

- Družim sa prijateljima kada god ugrabim trenutak. Volim da čitam, nažalost nemam vremena koliko bih volela, pogledam ponekad neki film ili seriju. Takođe, volim da odem u pozorište, imam puno prijatelja među glumcima i obožavam da ih gledam na sceni.

• Za čim najviše u životu žalite i da li ste ispunili sve što ste planirali u životu?

- Što se tiče profesije mogu reći da jesam, ali nisam ostvarila sve svoje planove i želje, zato i imam toliko energije da radim po ceo dan. Svakog dana možete još nešto da uradite. Smatram da kada čovek izgubi želju i ideju da se tada gasi. Imam još puno ideja i ostvariću ih.

• Da li vam je žao što ste niste ostvarili u tom porodičnom smislu i kako gledate na predrasude koje Srbi imaju prema tome?

- Pa, postavljam to pitanje često sebi. Možda mi je to jedino polje na kome nisam uspela da se ostvarim, ali uživam u deci moje famlije i mojih prijatelja. Sve su to moja deca. Smatram da je porodica osnov svega, ali da svako ima pravo na izbor. Možda nisam najpozvanija, ali moramo učiniti sve da imamo što više dece i da olakšamo mladim ljudima da se ostvare i na polju profesije i na polju porodice.

• Šta vas nervira, a šta ume baš da vas oduševi? 

- Najviše me nervira bahatost i nemar ljudi. Ne podnosim bahate ljude koji misle da su nedodirljivi i koji svoju silu demonstriraju na slabijima i nemoćnijima od sebe. Kao neurohirurg videla sam razne životne sudbine za ovih 40 godina, i često ljudi ne shvataju da danas možete biti na krovu sveta a da već sutra možete zavisiti od medicinske sestre koja vam menja pelene, a koju do juče nista ni primećivali. Smatram da morate biti pristojni prema svima bez obzira na položaj u društvu. Ono što može da me oduševi je uspeh mladih ljudi, nije važno da li se radi o mojim mlađim kolegama ili mladima iz drugih oblasti. Neko sam ko veruje u mlade i želim da učinim sve kako bi dobili šansu da ostanu ovde i ostvare svoje snove.

Foto: Privatna arhiva

 

• Kad ste poslednji put plakali i zašto?

- Smatram da sam emotivna osoba, teško je da budete čvrsti kada se bavite poslom kojim se ja bavim. Morate imati empatiju za ljude i sudbine tih ljudi. Ne verujem u emotivnu distancu prema pacijentu. Naravno, morate biti maksimalno racionalni prilikom donošenja odluka. Ko nema emociju prema pacijentima kao lekar, taj je promašio profesiju. Kao hirurg koji mora u sekundi da donosi odluke od kojih zavisi nečiji život možda delujem strogo i odsečno sa strane. Ali me itekako pogađaju ljudske sudbine, pogotovo kada ne možemo da pomognemo nekom detetu.

• Na koga i na šta ste posebno slabi?

- Na pacijente najviše, pogotovo na decu. Teško je nositi se sa tim kada vam dođe dete od par meseci ili par godina teško bolesno i kada vidite kako se bori za svoj život kao i porodicu oko njega. To su stvari koje ne mogu da vas ne potresu i to su stvari koje nosim sa sobom kući.

• Koju muziku slušate?

- Ja sam generacija rokenrola i evergrina tako da i dalje uživam u toj muzici. Volim da uživam u narodnoj i starogradskoj muzici kada sam sa prijateljima. Često u operacionoj sali i dok radim pustim i meksičku muziku, ima dosta sličnosti sa nama.

• Partizan ili Zvezda?

- Ne pratim toliko sport osim kada igra reprezentacija, ako stignem. Nije me u životu zakačila ta navijačka groznica. Volim kada bilo koji naš klub van granica Srbije ostvaruje dobre rezultate, a u Srbiji neka se deca što više bave sportom radi zdravlja.

• Najbolja knjiga i najbolji film?

- Teško je izabrati jednu knjigu ili film, ali Dostojevski je za mene neprevaziđeni poznavalac ljudskih duša i karaktera od koga možete učiti do kraja zivota i uvek mu se vraćati. Što se tiče filmova, žao mi je što u trenutnoj eri kinematografije nema toliko društvenih tema i ljudskih priča. Uglavnom se sve svodina SF ili na superheroje neke. Nadam se da će se vratiti kinematografija sa realnim ljudskim likovima i pričama u kojima je jasno izraženo i razdvojeno dobro i zlo.

• Šta biste poželili sebi, a šta našim čitaocima za Novu godinu?

- Svim čitaocima želim dobro zdravlje i puno ljubavi. Da nas u narednoj godini bude još više. Što se mene tiče, da ostvarim sve planove u narednoj godini ili bar da ih započnem, a od njih će koristi imati svi građani Srbije.

Bonus video: