SUTRA PADA ODLUKA O ŠKOLSKOM RASPUSTU: Odlazak u školu nije presudan za širenje epidemije, a ni za zaustavljanje

Dan uoči kada će se lomiti koplja oko toga, predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. dr Georgios Konstantinidis kaže da odlazak u školu uz pridržavanje mera, nije presudno za širenje epidemije ili za njeno eventualno zaustavljanje u slučaju prestanka odlaska u školu. 

On napominje i da neodlaženje u  školu treba razmotriti u kontekstu nemanja obrazovanja sad već čitave generacije učenika, te u tom smislu uvek treba odmeriti korist i štetu.

- Prema mojim saznanjima i mojim kontaktima, koje imam sa kolegama iz drugih evropskih zemalja, tamo se ne prekida škola, odnosno, sve teče onako kako je planirano pre početka škole. To bi odgovaralo semaforu kod nas. Što se tiče uopšte priče sa školom, mišljenje je naše, a i moje lično da ona ne utiče presudno na širenje virusa među decom. Svakako da, ukoliko nema kontakata, neće biti ni prenošenja virusa, međutim, činjenica je da neidenje u školu ne znači prekid konatakata, posebno u vreme slava i svega ostalog što nam dolazi - kaže prof. dr Konstantinidis.

Prof. Konstantinidis je mišljenja da su izjave da se strašno smanjio broj obolelih sa prestankom škole, odnosno sa prethodnim raspustom, stručno neutemeljene.

- Jer, smanjio se i broj u ukupnoj populaciji, pa je normalno da će se smanjiti i među decom. Jednostavno, mislim da idenje u školu uz pridržavanje mera nije presudno za širenje epidemije ili za njeno eventualno zaustavljanje u slučaju neidenja u školu. Imam podatak da su u Irskoj, i u nekim zapadnim zemljama prekinuli i testiranje svih đaka ukoliko se pojavi virus korone u nekom razredu, što je običaj i pravilo. Pokazalo se da je broj pozitivnih asimptomatskih đaka manji od dva odsto, a to je beznačajno - navodi naš sagovornik.

Foto: youtube.com/Jovana Maletic

Kada je u pitanju raniji odlazak na raspust, jedino zadržava rezervu u slučaju da se i kod nas pojavi novi soj korona virusa omikron.

- U načelu nisam promenio stav koji sam imao u vezi sa školama, s tim da zadržavam malu rezervu u slučaju da se pojavi kod nas omikron soj, koji je, za sada, nepoznanica. Uvek nedolazak u školu treba razmotriti u kontekstu nemanja obrazovanja sad već čitave generacije učenika, i treba tu uvek odmeriti korist i štetu - napominje prof. dr Konstantinidis.

Da đaci treba da odu pre Svetog Nikolu na raspust prvi je prošle nedelje izjavio epidemiolog Predrag Kon. On je objasnio da bi to trebalo učiniti pre nego što naši građani iz inostranstva počnu da se vraćaju u Srbiju za praznike. 

Tada je naglasio da se o ranijem odlasku na raspust uveliko razgovara.

- Moramo unapred pričati. Ministarstvo prosvete treba da se organizuje. Mi iz medicinskog dela Krizng štaba mislimo da je korisno da raspust počne ranije. Jesmo pričali o datumima, ali nije u redu da se izlazi sa tim. Naši građani zbog katoličkog Božića već oko Svetog Nikole dolaze iz zemalja gde puca delta soj. Realno je da deca ne idu u školu u periodu kad dolaze ljudi koji donose virus. Ministarstvo prosvete se izjasnilo da će se uskladiti. Mislim da je sve započeto na vreme. Nema baš mnogo vremena - rekao je dr Kon.

Po poslednjim izjašnjenjima iz Ministarstva prosvete, raspust bi trebalo da počne kako je i planirano, krajem godine, a i prosvetni sindikati nisu za to.

Kako su govorili za naš portal, ne mogu da stignu da organizuju završetak prvog polugodišta za samo dve nedelje, koliko bi im ostalo ako bi se zimski raspust pomerio po Konovoj naredbi.

- Prerano je da zimski raspust počne pre Svetog Nikole. I kasno je da nam se to sada saopšti. Ostalo je mnogo posla da se uradi da bi se završilo polugodište. Mi sad za 19 dana treba da uradimo sve ono što bismo inače uradili za 30. Nije moguće - poručuje Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS).

Ipak, kako smo juče saznali u Kriznom štabu, medicinski deo je i dalje za to da raspust počne 10 dana ranije. 

(Republika/Telegraf)

Bonus video