STRAVIČAN PODATAK: U SRBIJI OD OVE BOLESTI UMRE ŠESTORO LJUDI SVAKOG SATA!

Foto: Tanjug

Foto: Ilustracija

Prosek smrtnosti u Evropi je 45 odsto, a naša zemlja je dalko iznad toga (51,7%). Još dalje smo od proseka zemalja Evropske unije (37%)

Prema poslednjim podacima iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u Srbiji su od bolesti srca i krvnih sudova umrle 52.102 osobe u 2016. godini.

- Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom vodeći je zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a nekoliko poslednjih decenija i u zemljama u razvoju - kaže profesor dr Goran Davidović iz Kliničkog centra Kragujevac, predsednik Udruženja koronarnih jedinica Srbije.

Ono što posebno brine kardiologe jesu njihova zapažanja da sve mlađa populacija oboleva od bolersti srca, pa se tako nekadašnja granica sa 65 godina spustila na 45.

Razlozi za to su i najznačajniji faktori rizika za infarkt miokarda: pušenje, nepravilna ishrana, stres i nedovoljna fizička aktivnost. To je, u neku ruku, i potvrda da smo zakazali u prevenciji, i kao pojedinci, i kao sistem.

- Vodimo višedecenijsku bitku sa bolešću koja odnosi najviše života u Srbiji, ali rezultati koje smo postigli u smanjivanju umiranja još nisu dovoljni - kaže profesor Davidović.

I pored registrovanog pada stope umiranja, Srbija je u grupi zemalja sa dosta većim rizikom od bolesti srca od prosečnog za zemlje evropskog regiona.

- Kada se dogodi akutni infarkt miokarda, veliki broj pacijenata uopšte i ne stigne do bolnice, a njih 25 odsto, nažalost, umre - kaže za novosti profesor Davidović.

On dodaje da oni koji prežive infarkt dobijaju drugu šansu za život.

I kada se srčani udar sanira bez ozbiljnijih posledica, već u prvoj godini nakon infarkta, kod oko 20 odsto pacijenata dolazi do ponovnog udara ili komplikacija kao što su infarkt mozga, zapušavanje stenta ili kardiovaskularna smrt.

- Kada dođe do infarkta srca, ulogu u smanjivanju smrtnosti, pored akutnog zbrinjavanja pacijenta, ima sekundarna prevencija, koja nakon infarkta, uz primenu zdravih stilova života, podrazumeva redovne kontrole i primenu savremenih i efikasnih lekova koji značajno poboljšavaju prognozu preživljavanja ovih pacijenata - objašnjava profesor Davidović.