TURISTIČKE AGENCIJE U VELIKOM PROBLEMU: Ističe rok za zamenska putovanja, iskorišćeno svega 50 odsto vaučera

Autor: Republika

Vesti

24.10.2021

19:16

Letnja turistička sezona je završena, a realizovano je samo oko 50 odsto zamenskih putovanja.

pixabay.com

Za nerealizovana zamenska putovanja ostalo je još tri meseca

Do isteka roka za vraćanje novca za nerealizovana zamenska putovanja ostala su još tri meseca. Budući da je veliki broj zemalja EU svojim agencijama i hotelima dozvolio da povraćaj sredstva za nerealizovana putovanja produže do 2023. godine, direktor JUTA ističe da domaće agencije u saradnji sa resornim ministarstvom traže rešenje za taj problem.

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije, kaže da je protekla letnja turistička sezona bila solidna ali daleko slabija od 2019. Putovalo je četrdesetak odsto manje turista, a dobar deo tih ljudi koristio je zamenska putovanja, dodaje Seničić.

- Nemoguće je očekivati da se za tri meseca može nadoknaditi 14-15 meseci kada se ništa nije radilo, naglašava Seničić.

Seničić ukazuje na to da postoje veliki problemi sa stranim partnerima koje ne žele da vrate novac za neiskorišćene aranžmane.

- Veliki broj zemlja odlučio je da odloži povraćaj novca poput Italije koja je produžila rok do 2023, a u tu proceduru ušle su Španija, Bugarska... To agencije dovodi u neprijatnu situaciju i postavlja se pitanje da li će moći da vrate taj novac klijentima do 15. januara - ističe Seničić.

Kako je napomenuo, agencije pokušavaju sa resornim ministarstvom da pronađu najbolji model. To bi mogli da budu krediti što, smatra Seničić, nije najbolje rešenje u trenutku kada se ne zna da li će neke agencije uopšte opstati.

Dodaje da bi produženje roka za isplatu do kraja sledeće turističke sezone u kombinaciji sa kreditima bilo optimalno rešenje problema.

Prema njegovim rečima, iskorišćeno je samo oko 50 odsto zamenskih putovanja. To je ozbiljan iznos kada govorimo o novcu, kaže Seničić.

Jedan od glavnih razloga Seničić vidi u kovid protokolima koji su se razlikovali od zemlje do zemlje, a neki su u krizi ostali bez posla. Kao treći razlog, kaže, je čekanje da mere popuste.

- Zemlje koje nisu uvodile ograničenja kao Crna Gora i Albanija beleže veliki porast poseta iz Srbije u odnosu na 2019. dok jedna od tradicionalnih destinacija - Grčka, pa i Turska beleže pad - dodaje Seničić.

- Mora se naći rešenje koje zadovoljiti obe strane. Propast većeg broja agencija ugrozio bi mogućnost povraćaj novca putnicima - naglašava Seničić.

Šta će biti sa hotelima namenjenim đačkim ekskurzijama?

Što se tiče povraćaja novca za nerealizovane aranžmane u Srbiji, Seničić kaže da pre svega ima problema sa đačkim i omladinskim putovanjima koja su plaćena unapred.

Ističe da su agencije vratile novac roditeljima čija su deca završila školovanje.

- To su veliki minusi za hotele koji se bave tom vrstom turizma. On nije komercijalan, reč je višekrevetnim sobama koje mogu da se koriste samo za đačke ekskurzije. Novac se potrošio na plate osoblja hotela. I tu se očekuje pomeranje roka ili da se omogući školama da ta putovanja iskoriste bar do narednog proleća - dodaje Seničić.

Kaže da je đačkog turizma tokom pandemije bilo oko mesec dana i za očekivati je da neke agencije neće moći da se izvuku iz ove situacije.

Poreska uprava i aranžmani veći od 5.000 evra

Na pitanje o slučajevima gde Poreska uprava traži podatke od agencija o korisnicima aranžmana koji su veći od 5.000 evra, Seničić kaže da je se u tom slučaju prenebregavaju bitne činjenice.

Prema njegovim rečima, poverenik za zaštitu podataka o ličnosti obavestio je agencije da Poreska uprava ne može masovno prikupljati podatke već samo za pojedinačne slučajeve.

Seničić smatra da taj iznos od 5.000 evra ne mora da bude indikator za neko kršenje zakona budući da to mogu biti porodice sa troje, četvoro dece sa izborom nekog luksuznijeg hotela.

Dodaje da može biti reč i o velikoj grupi ljudi gde je nosilac ugovora jedna osoba kao što su đačke ekskurzije gde vrednost aranžmana uvek prelaz taj iznos od 5.000 evra.

O zelenom sertifikatu

Što se tiče zelenih sertifikata, Seničić podseća da svi koji su primili drugu dozu pre 210 dana, moraju primiti i treću da bi im taj dokument bio validan.

Sertifikat važi i za one koji imaju uverenje da su preležali kovid u poslednjih sedam meseci ili koji imaju negativan antigenski ili pi-si-ar test.

Ukazuje na to da problem postoji sa zemljama koje ne prihvataju vakcine određenih proizvođača ili prihvataju ali ih hoteli ne priznaju.

Kaže da trenutno nema velike potražnje za turističkim aranžmanima. "Uglavom su to putovanja u gradove zemalja koje nisu menjale svoje kovid protokole".

"Istanbul, Solun i Atina trenutno su najinteresantnje destinacije, kao i skijališta. Bugarska je nepoznanica, budući da je ulazak u tu zemlju zabranjen turistima, dok se u Austriju i Italiju može uz vakcinu ili testiranje svaki drugi ili treći dan", zaključuje Seničić.

Komentari (0)

Loading