RAZMATRA SE POSTAVLJANJE JAVNIH DEFIBRILATORA: Mogu da spasu i do 25.000 života godišnje

Foto: facebook.com/NSU-Uživo sa novosadskih ulica

Foto: Ilustracija

Čitav svet je pre nekoliko dana zanemo kada se danski reprezentativac Kristijan Eriksen usred utakmice protiv Finske bez svesti srušio na zemlju. Život mu je spasen zahvaljujući brzoj reakciji lekara koji su primenom mobilnog defibrilatora uspeli da ga povrate u život.

Da doktori kod sebe nisu imali ovaj aparat, slavni fudbaler, koji se danas oporavlja, nažalost bi preminuo ili ostao sa teškim oštećenjem mozga. U Srbiji iznenadni srčani zastoj pogađa 25.000 ljudi godišnje, zbog čega stručnjaci apeluju da se ovakvi aparati postave na svim javnim površinama kako bi se spasli životi.

Foto: Profimedia

Defibrilator

Ukoliko nekome zastane srce, a nije u bolnici, šansu da preživi ima samo pet do sedam odsto pacijenata. Automatski eksterni defibrilatori (AED), koji služe za električnu stimulaciju srčanog ritma, prilikom iznenadnog zastoja srca koštaju od 1.000 do 3.000 evra, a stručnjaci objašnjavaju da treba da spada u osnovnu prvu pomoć, kao i da je rad na njemu izuzetno jednostavan i za potpunog laika.

Foto: e-stock/M. JOŠIDA

Miljko Ristić

- Smatram da svaki javni prostor, centar grada, stadion, sportska hala, železnička, autobuska stanica, aerodrom, škole, kompanije i sve druge državne i privatne institucije u kojima cirkuliše veći broj ljudi treba da imaju mobilni defiblirator, što je već praksa koja je zaživela u svetu. Danas su ti aparati veličine mobilnog telefona, upotreba im je veoma jednostavna nakon obuke, a spasava živote! Ukoliko nekom iznenada zastane srce, imate pet minuta za reanimaciju, jer mozak ostaje bez dotoka krvi i nakon tog vremena može pretrpeti ozbiljna oštećenja, a posledice mogu biti fatalne. Fudbalski savez Srbije razmatrao je da na svakom stadionu budu obavezni defibrilatori i da to bude jedan od uslova za početak svake utakmice, koji ne bi služio samo fudbalerima već i mnogobrojnim gledaocima. Potpuno je opravdano da to ima svaka veća organizacija - rekao je za Kurir čuveni kardiohirurg Miljko Ristić.

U Novom Sadu su defibrilatori postavljeni na 15 mesta, kao i u opštini Inđija, dok u Beogradu ove mobilne aparate poseduju aerodrom "Nikola Tesla", kupalište "Ada Ciganlija", Sportski centar "11. april", a jedan se nalazi i u dvorištu upravne zgrade Crvenog krsta, koji je pre nekoliko godina pokrenuo kampanju od sloganom "Živ si gde je ADE". Cilj je da se ovi mali aparati za uspostavljanje srčanog ritma postave na javna mesta na lokacijama gde postoji velika cirkulacija ljudi.  

ŠTA KAD NEKOME IZNENADA STANE SRCE? U najvećem broju takvih slučajeva je u pitanju fibrilacija (treperenje) komora, i tada je najvažnije što pre isporučiti električni šok i praktično restartovati srce Proverite da li je osoba svesna i da li diše. Ako ne diše, smatra se da se može započeti sa reanimacijom. Zamolite nekoga da pozove Hitnu pomoć. Spustite osobu na tvrdu podlogu i počnite sa masažom srca. Masaža se izvodi tako što kleknete sa blago razmaknutim kolenima pored grudnog koša, oslobođenog od odeće. Postavite koren vodeće šake na sredinu grudne kosti, preko nje drugu šaku, ukrstite prste, ramena postavite pod uglom od 90 stepeni u odnosu na šake (tačno iznad), ispravite laktove i svojom težinom utiskujete grudnu kost u dubinu oko pet do šest centimetara, brzinom od oko 100/min. Time menjate srčanu pumpu koja ne radi i održavate bar minimalni protok krvi kroz vitalne organe dok se osoba ne reanimira defibliratorom. Bez ovih procedura šanse za preživljavanje su mnogo manje.