Srpski telegraf u selu gde se krio general: RATKO JE NAŠ HEROJ!

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ

Selo Lazarevo

Ovako je Dragomir Matić, meštanin sela Lazarevo, gde je uhapšen Ratko Mladić, juče jadikovao kada je Haški tribunal izrekao doživotnu robiju bivšem generalu. I nije bio jedini, naprotiv. U kafani u centru sela, gde su se stanovnici okupili da slušaju izricanje presude, vikalo se, psovalo, udaralo šakama o sto, pa i o glavu. Kroz prozore kafane jasno se video i sveže ispisan grafit na zgradi preko puta - Bulevar Ratko Mladić.

- Hoćemo ulicu s njegovim imenom i spomenik s njegovim likom. Da nije bilo njega, nijedan Srbin ni Hrvat kod Banjaluke sada ne bi bili živi - vikao je Milenko Pjevčević.

KRVOLOCI NA SLOBODI

Vreme u Lazarevu kao da se nije pomaklo od 2011. godine, kada je Mladić uhvaćen u maloj prizemnoj kući brata Branka. Meštani i dalje jasno pamte svaki trenutak - od dolaska kordona policije do kordona koji su oni pokušali da naprave da bi zaštitili svog generala. Na pomen njegovog imena, nekima i danas zasuze oči.

- Niko ovde ne odobrava ratne zločine. Odobrava ih samo Haški tribunal, koji je oslobodio Orića, a potom i Haradinaja. Je l' su oni nevini samo zbog toga što su njihove žrtve bili Srbi? Teško nam je. Tuga je gledati Mladića, koga osuđuju na doživotnu, dok pravi krvoloci šetaju na slobodi - priča Srboljub Olujić.

Foto: Tanjug/AP

Ratko Mladić

PUNI BESA I TUGE

O presudi se raspravljalo i van kafane, gotovo na svakom koraku. Meštani su komentarisali s klupa ispred kuće, u prodavnici, na ulici i svi istim tonom, istovremeno punim i besa i tuge.

- Mladić je srpski heroj, ne razbojnik. On je sprečio da ne pokolju sve Srbe duž Drine, a mi smo ga predali stranim dželatima. Neka je sada bog u pomoći i njemu i nama - poručila je žena na kapiji obližnje kuće, dok su njene komšije podigle ruke da pozdrave ove reči.

Viđali ga uveče, u kaputu, sa šeširom

Neki meštani tvrde da su viđali Mladića kako kasno noću šeta Lazarevom spuštenog šešira, u kaputu.

- Ubeđen sam da sam ga jedne noći video kako hoda pored puta. Delovao mi je zamišljeno, ali se držao gordo, kao general. Hodao je i nije se osvrtao oko sebe - priča Branko Jakšić.