SPPS: Ne podleći pritisku javnosti

Foto: e-stock/M. RAFAILOVIĆ

NJihovu objavu prenosimo u celosti:

- Aktuelni tzv „slučaj“ kriminalističkog inspektora Slobodana Drmanca očigledan je dokaz da u javnosti Srbije ne važi pravilo pretpostavke nevinosti. Sve sa slikama, sa „neopozivim“ tvrdnjama da je naš kolega kriv za prebijanje demonstranta u Novom Sadu - bespogovorno se tvrdi u TV emisijama i na stranicama štampe i to sve sa punim imenom i fotografijama ne tako davno nagrađivanog pripadnika MUP-a. Situacija sa prozivanjem kolega i sa unapred izrečenim presudama za razna navodno učinjena krivična dela, odavno je poznata ovom sindikatu. Upravo zbog toga smo se, neposredno pre izbijanja nedavnih demonstracija, obratili predsedniku Republike Aleksandru Vučiću jer već godinama se policajci hapse, da bi zatim, u sudskom postupku bili pravosnažno oslobođeni. Radi se o desetinama kolega kojima se, najčešće uručivao i otkaz dok je još krivični postupak bio u toku (a posle koga su oslobođeni!). Ali posle pravosnažne oslobađajuće presude, mnogi od njih nisu vraćeni na posao i upravo na tu nepravdu smo i ukazivali predsedniku Vučiću. Kao ilustracija je primer 17 policijskih službenika iz Beograda protiv kojih je SUK MUP R.Srbije podneo krivične prijave za primanje i davanje mita. Suđenja nije ni bilo, jer nije bilo ni dokaza, ali oni su kažnjeni, tako što su bili na dve godine na niža radna mesta i kada su završili sa kaznom, ponovo su vraćeni na svoja radna mesta kao i u brojnim drugim slučajevima koji su ponekad i bili „slučajevi“ upravo zbog pritiska javnosti. Kao što znamo krivično delo primanje i davanje mita nikad ne zastareva i ono može da ostane u fioci tužioca praktično ceo radni vek njegov. Ali, previđa se da javnost nije ta koja presuđuje i da ne sme da sudi pre suda, već to radi pravosuđe na osnovu dokaza koji su dosta često nepouzdani ili ih jednostavno nema.

Samo jedno upozorenje: ako se „slučaj“ Drmanac i završi bez sudskog epiloga ili bez osuđujuće presude, životni potres je ovom čoveku već učinjen, kao i gorepomenutim kolegama. Otuda i naše stanovište da i SUK ali drugi istražni organi moraju veoma ozbiljno i studiozno da sprovode predistražne radnje. Pritisci bilo koje vrste - od onih koji dolaze od javnosti, uticajnih funkcionera ili stranaka - ne smeju da imaju uticaj na kolege da li će napisati „klimavu“ krivičnu prijavu ili ne. Bila „klimava“ pa potom i odbačena ili će završiti u fioci tužilaštva da „čami“, sam taj postupak ostaviće duboku ranu nevinim kolegama, a mnoge će, sudeći po dosadašnjoj nehumanoj praksi, ostaviti i bez posla. Zato apelujemo da jedini kriterijum u istrazi bude profesionalizam, bez prebacivanja nedovoljno na dokazima utemeljenih „slučajeva“ u dvorište tužilaštava i sudova.