Kad korona virus stupi na scenu: Kako izgledaju pozorišta za vreme pandemije?

Foto: Promo foto

Foto: Ilustracija

Dok trolejbusi i automobili koji prolaze prave buku, autori predstave, ujedno i glumci, nazdravljaju rakijom sa sedmoro gledalaca.

Zbog zabrane okupljanja više od deset osoba u zatvorenom i na otvorenom prostoru, predstavu je moglo da pogleda samo sedmoro ljudi.

- Pod utiskom sam, trebaće mi vremena da se procesiram, osećam da kao da mi se stomak veza - kaže Nikola Marković, jedan od gledalaca.

Ostali u publici, neki i u suzama, dugo su aplaudirali autorima.

O čemu je predstava

"Usamljena planeta" se izvodi oko i u zgradi pozorišta, namerno izbegavajući klasičan scenski prostor, odnosno samu scenu.

Umetnici vode članove publike, koji su sve vreme na distanci i s maskama na licu, kroz turističku turu kroz pejzaže i puteve transformisane budućnosti koja nas čeka posle „pretnje koja je došla da ostane"- pandemije korona virusa.

- Pored želje da kažemo nešto vezano za sve ovo, hteli smo da pokažemo da pozorište može da radi i u ovim okolnostima - kaže za BBC na srpskom Maja Pelević, autorka i jedna od izvođača, dramaturškinja.

Usamljenost ili kako nas je virus vratio zajedništvu

- I pre pandemije smo bili usamljeni i mislim da smo se na neki bizaran način vratili zajedništvu - kaže Pelević.

Foto: Promo foto

Foto: Ilustracija

Tvrdi da je imala mnogo veću potrebu da zaista iskreno komunicira, bez obzira što je bila u izolaciji i viđala se sa manje ljudi.

- Tako je ova predstava i nastala - kaže ona.

Čini joj se da nas je ovaj virus s izolacijom doveo do toga da budemo bliži nego što smo bili ranije.

- Nisam morala da komuniciram s ljudima koji me uopšte ne zanimaju, otarasila sam se površnih komunikacija i iz toga se rodilo nešto iskreno i kvalitetno i što ima smisla - kaže Pelević.

Pozorište u "novoj normalnosti"

Kokanov kaže da je izvodljivo i da se ceo Šekspirov opus igra tako što ljudi stoje odvojeno i na distanci od dva metra.

Ipak, to mora da bude odluka iz poetičkih razloga, a ne pandemijskih, tvrdi on.

- Da je klasična predstava u pitanju, morao bi da je prerežiraš i to može da se izvede, ali to mora da bude incijalna potreba autorska i onoga ko stvara, a ne potreba pandemije - objašnjava Kokanov.

Olga Dimitrijević smatra da ne može da se priča o novoj normalnosti, "kao da je prethodno sve bilo u redu".

Foto: Promo foto

Foto: Ilustracija

- Ne može svet da bude normalan sa tom količinom društvenih nejednakosti, uništavanjem planete, mržnje prema manjinama - kaže ona.

Dodaje da se pozorište već godinama bori sa smanjenjeima budžeta, pa postoji bojazan da će se sa "novim normalnim" još lakše proglasiti neprofitabilnim .

Dimitrijević navodi da dok se ne saživimo s virusom ili dok on ne postane manje opasan, pozorišne kuće, posebno one u Srbiji će morati da se bore i za budžete i radna mesta.

„Socijalna pomoć ili humanitarna pomoć u vidu minimalca neće nikakav problem da reši, a uostalom to su naša radna mesta-moramo da ih čuvamo", zaključuje ona.