Darija Kisić Tepavčević otkrila kada će Srbija dobiti vakcinu protiv KOVIDA

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Darija Kisić Tepavčević

Tepavčević je sinoć, gostujući u Beogradskoj hronici na RTS, rekla da više od 150 različitih kompanija pokušava da napravi vakcinu, koja je, kaže, nešto što je najtraženije na čitavom svetskom tržištu.

- To će biti velika korist za onu naciju i narod koji prvi proizvede, i zdravstveno i ekonomski. Kad se napravi tako da bude efikasna i bezbedna, biće velika potražnja za njom - napominje zamenica direktora "Batuta".

Srbija se, ističe Tepavčević, od samog početka uključila u proces i vodi intenzivne komunikacije sa najeminentnijim proizvođačima.

- I Srbija je uložila dva miliona evra u istraživanja, intenzivni pregovori se vode sa određenim firmama, to nas svrstava u red zemalja koje će među prvima imati vakcinu kad bude na tržištu. Postoje određene vakcine koje su u trećoj fazi kliničkog ispitivanja, ako bude pre svega bezbedna i efektivna, onda ćemo biti jedna od zemalja koje su prve u redu za vakcinu jer od početka aktivno učestvujemo u svemu tome - naglašava epidemiolog.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Darija Kisić Tepavčević

Prema njenim rečima, proizvodnja vakcina nije jednostavna i prolazi niz postupaka koje imaju određene faze.

Članica Kriznog štaba navodi da je smanjenje broja zaraženih logičan sled događaja pošto je primetno da se građani sada više pridržavaju propisanih mera.

Očigledno je, navodi, da se virus dobro adaptirao na humanu populaciju.

- Dok čekamo vakcinu, nošenje maski i te kako ima smisla, čak i kad se pronađe vakcina, one su od izuzetnog značaja, ne samo od koronavirusa, već i kad dođe sezona gripa i ostalih respiratnornih infekcija koje se prenose kapljičnim putem - napominje epidemiolog.

Komentarišući izjavu predsednika italijanske regije Veneto da je virus u Srbiji jači nego u Italiji, Darija Kisić Tepavčević kaže da takva vrsta izjava nije zasnovana ni na kakvim naučnim dokazima.

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Darija Kisić Tepavčević

- Nije nepoznanica da se virus u izvesnoj meri menja svaki put kad se replicira, ali većina tih mutacija nema nikakvog značaja. Donošenje zaključaka na osnovu serije slučaja nije prihvatljivo u medicini i mora da se radi opsežnije istraživanje - navodi epidemiolog.

Ukazuje da nije reč o zvaničnim istraživanjima sa naučnom metodologijom.

SARS-KoV-2, prema njenim rečima, za sada ne pokazuje veliku sposobnost mutacije.

- Ali ne bi bilo prvi put da nas iznanadi - kaže Kisić Tepavčević.