DANAS JE VIDOVDAN, DAN KOJI JE ZNAČAJAN ZA SRPSKI NAROD: ZBOG ČEGA JE TO TAKO?

Foto: youtube.com/NikolaJaksic

Kosovska bitka

Dakle, na prvo slušanje, reklo bi se da o Vidovdanu nema nepoznanica. Međutim, uvreženo znanje o ovom prazniku pred istorijskim činjenicama crveni ko nedeljno slovo u kalendaru. Retko šta što smo čuli, učili, a ponajviše gledali o Kosovskom boju, nije mit ili legenda.

Viši naučni saradnik Istorijskog instituta u Beogradu Aleksandar Uzelac otvara za "Blic" vidike kolektivne svesti.

- Istorijski i simbolički značaj Vidovdana vezan je prevashodno za događaj koji se na ovaj dan odigrao 1389. godine. Reč je o znamenitoj Kosovskoj bici. Kosovska bitka je događaj iz srpske srednjovekovne istorije koji je bez sumnje najviše stekao mitsku i legendarnu notu, potiskujući istorijske činjenice. Kada bismo nabrajali mitove o Kosovskoj bici trebalo bi nam mnogo prostora. Stoga ću istaći samo jedno pitanje koje uvek zanima čitaoce – da li su Srbi pobedili ili izgubili Kosovsku bitku? – apostrofira Uzelac.

Naš sagovornik podseća da su srpski tabor u Kosovskom boju činila tri velikaša i saveznika – knez Lazar, kralj Tvrtko i Vuk Branković, na čijoj se zemlji bitka i odigrala.

Foto: youtube.com/NikolaJaksic

Vidovdan

- Iako ujedinjeni u tome da pruže otpor Turcima, tri saveznika nisu imala istovetne interese ili vizuru događaja. Ishod bitke je iz perspektive kralja Tvrtka bio pobeda, budući da je turski vladar Murat poginuo i da se turska vojska povukla sa bojišta, ne stigavši do Tvrtkovih zemalja. Zato je on vesti o pobedi odmah poslao u Trogir i Firencu, odakle su se proširile i u druge krajeve Evrope. Međutim, bitka nije doživljena kao pobeda u zemljama kneza Lazara, koje su ostale bez svog predvodnika i pretrpele teške ljudske gubitke. O tome svedoči i činjenica da je kneginja Milica da bi obezbedila Lazarevo nasledstvo za njihovog sina Stefana, priznala vrhovnu vlast Muratovog naslednika Bajazita – objašnjava Uzelac.

Muratovo ubistvo svakako nije bilo kao na filmu.

Foto: youtube.com/srbijaglobal

Foto: Ilustracija

- Najstariji izvori, uključujući i pomenuta Tvrtkova pisma, svedoče nam da je on poginuo tokom samog boja i u sklopu borbenih dejstava. To su zajednički izvršila dvanaestorica srpskih plemića koji su uspeli da se tokom bitke probiju do šatora neprijateljskog vladara. Njihova imena savremenici nisu zapisali – podvlači Uzelac.

Heroj Miloš Obilić se pojavio u predanjima, a ne pred Muratom.

- Miloš Kobila, Kobilić ili Obilić, u izvorima se spominje tek jedan vek nakon Kosovske bitke i to, zanimljivo, najpre u grčkim i turskim, a tek potom u srpskim spisima. Zato je on legendarna, a ne istorijska ličnost. Način na koji je u kasnijem srpskom narodnom predanju predstavljeno Miloševo ubistvo Murata, i kako je prikazano u filmu koji ste pomenuli, u stvari izvorno potiče iz turske tradicije. Turskim hroničarima je bilo zgodnije da Muratovo stradanje prikažu kao mučki čin od strane navodnog prebega iz protivničkog tabora, nego kao vojni podvig nekolicine hrabrih protivnika. U vreme osmanske vlasti, srpsko narodno predanje je preuzelo pojedine elemente turske tradicije o Kosovskom boju, uključujući i priču o tome kako je Murat izgubio život - naglašava viši naučni saradnik Istorijskog instituta u Beogradu.

Foto: youtube.com/NikolaJaksic

Foto: Ilustracija

Kada je srpska vojska započela Kosovski boj niko nije ni znao šta je Vidovdan.

- Naziv dolazi od imena ranohrišćanskog sveca, Svetog Vita, koji je postradao u vreme Dioklecijanovih progona hrišćana. To je svetac koji se obeležava i u katoličkoj i u pravoslavnoj crkvi, ali je njegov kult bio mnogo jači i izraženiji u zapadnoj Evropi, gde je bio smatran zaštitnikom igre i zabave, nego na istoku. U srpskoj sredini, naziv "Vidovdan" se za ovaj datum ustalio tek u 19. veku, u vreme borbi za oslobođenje srpskih zemalja od turske vlasti - ističe Uzelac.

U želji da osveta osmanlijskom neprijatelju za poraz u Kosovskom boju ima potpunu simboliku nakon pet vekova, može se pronaći da su Knježevstvo Srbija i Knjaževina Crna Gora proglasile rat Turskoj 1876. godine baš na Vidovdan. Međutim, kako kaže Uzelac, to nije tačno. Rat je proglašen 18. juna.

Ipak jedan drugi, zapravo Prvi svetski rat počeo je praktično 28. juna 1914. godine kada je pripadnik "Mlade Bosne" Gavrilo Princip ubio austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinand u Sarajevu. Taj atentat je možda bio značajniji događaj za Srbiju i od samog Kosovskog boja.

Foto: wikimedia.org

Gavrilo Princip

- Ako govorimo o današnjoj Srbiji, svakako da jeste, budući da se dogodio pre tek nešto više od jednog veka i da je imao značajne posledice na naše prostore koje i danas osećamo. Naravno, Sarajevski attentat bio je samo povod, a ne uzrok za izbijanje Prvog svetskog rata. I ovaj događaj često se spominje kao jedan od onih koji su simbolički vezani za Vidovdan. Međutim, nema dokaza za često ponavljanu tvrdnju da su austrougarski vojni manevri u Sarajevu i poseta Franca Ferdinanda bili planirani baš na taj datum kao provokacija za srpsku stranu. Takođe, pripadnici Mlade Bosne verovatno su bili svesni simbolike Vidovdana, ali to nije igralo presudnu ulogu u njihovoj odluci da baš tada izvrše atentat. Štaviše, njihova prvobitna meta trebalo je da bude guverner Bosne Oskar Poćorek, a to je postao austorugarski prestolonaslednik tek kada se saznalo da će i on tog dana, na proputovanju kroz Dalmaciju i Bosnu, boraviti u Sarajevu – otkriva Uzelac.

Tačno sedam godina kasnije dogodio se još jedan atentat – ovaj put u Beogradu i to neposredno pošto je kraljevina Srba, Hrvata I Slovenaca dobila svoj prvi ustav.

- To je relativno slabo poznat, ali važan događaj iz novije istorije. Na dan 28. juna 1921. godine, nakon donošenja Vidovdanskog ustava, komunista Spasoje Stejić pokušao je da ubije kralja Aleksandra u povorci na Terazijama, tako što je na njegovu povorku bacio štapin dinamita. Atentat nije uspeo. Prema jednoj anegdoti, čim je Aleksandar shvatio šta se desilo, dobacio je svom ađutantu Petru Živkoviću "Svi ste vi atentatori!", aludirajući na Živkovićevo i učešće drugih oficira u Majskom prevratu osamnaest godina ranije, kada su ubijeni njegov imenjak kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović. Neuspeli attentat na Aleksandra Karađorđevića, kao i ubistvo ministra policije Milorada Draškovića nepunih mesec dana kasnije, koje je takođe izvršio jedan komunista, doveli su do zabrane Komunističke partije u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Oni su, dakle, imali značajne posledice, ali nisu predodredili sudbinu Jugoslavije. Kralj Aleksandar Karađorđević je ovaj atentat preživeo, a Jugoslavija je nadživela Aleksandra – podvlači Uzelac.

Vidovdanski govor Miloševića na Gazimestanu

Zbog Vidovdana i Kosovskog boja Srbija je ne baš tako retko imala velike događaje 28. juna u novijoj istoriji. Ipak, viši naučni saradnik Istorijskog instituta u Beogradu Aleksandar Uzelac izdvaja samo dva.

Foto: youtube.com/euroclio

Slobodan Miošević na Gazimestanu

- Od značajnih događaja u novijoj srpskoj istoriji samo za nekoliko njih se može utemeljeno govoriti o vidovdanskoj simbolici, odnosno o uzročno-posledičnoj vezi sa Vidovdanom i godišnjicom Kosovske bitke. U 20. veku to su Vidovdanski ustav iz 1921. godine i govor Slobodana Miloševića na Gazimestanu. Nema osnova za tvrdnju da je Miloševićevo izručenje Haškom tribunalu učinjeno baš na Vidovdan zbog simbolike. To je samo jedan od novijih mitova u srpskoj istoriji – ističe Uzelac.

Foto: youtube.com/euroclio

Gazimestan

Ristić: Kosovska bitka izvorište rodoljublja i slobode

Godišnjica Kosovske bitke uistinu predstavlja jedan od najznačajnijih datuma tokom kalendarske godine, dan kada se sa poštovanjem, divljenjem i zahvalnošću sećamo srpskih junaka viteški postradalih u tom sudbinskom i sudbonosnom boju - ističe za "Blic" istoričar Dejan Ristić.

Naš sagovornik objašnjava zbog čega je Kosovska bitka toliko važan događaj u srpskoj istoriji.

- Usled svog nesumnjivo prvorazrednog istorijskog značaja, viševekovnih posledica, iskazanog bezmernog junaštva i spremnosti da se podnese apsolutna žrtva zarad odbrane slobode i nezavisnosti svoje domovine, Kosovska bitka i danas zrači nepatvorenim rodoljubljem i slobodarstvom. Drugim rečima, to nije, kako bi neko mogao da zaključi, samo još jedna u beskrajnom nizu srednjovekovnih bitaka, već je u pitanju bio sudbinski okršaj dve civilizacije, kulture, poimanja sveta, vere...Stoga je Kosovska bitka za sve nas, i dan danas, jedan od ugaonih kamenova našeg zajedničkog nacionalnog identiteta, nepresušno izvorište rodoljublja, nepokora i slobodarstva – naglašava Ristić.

Kako kaže, upravo usled svog prvorazrednog istorijskog značaja i brojnih viševekovnih posledica, Kosovska bitka vremenom je postala događaj u vezi sa kim je nastao znatan broj naših najznačajnijih i najdragocenijih mitova koji predstavljaju važan segment nacionalnog nematerijalnog kulturnog nasleđa.

- Taj fenomen je, iz naučnog ugla, potpuno razumljiv budući da je pokazatelj potrebe generacija naših predaka da dodatno osnaže sećanje na slavne srpske ratnike koji su viteški postradali u tom boju, ali i da sačuvaju onu tako potrebnu iskru slobode i nepokora kako bi preživeli teške i tragične vekove osmanske dominacije na našim prostorima. Treba istaći da najznačajniji korpus nacionalnih mitova u vezi sa samim događajem Kosovske bitke, kao i njenim najznačajnijim učesnicima, čine oni koji nam prenose legendarne povesti o organizovanom i zajedničkom pričešćivanju srpskih ratnika u crkvi u selu Samodreža kod Vučitrna neposredno uoči same bitke, kao i one o izdajstvu Vuka Brankovića, ubistvu emira Murata od strane Miloša Obilića, oglašavanju zvona Bogorodičine crkve u parizu u čast pobede srpskog oružja u toj odsudnoj bici i drugo – apostrofira Ristić.

Foto: Kancelarija za KiM

Srbija

Ipak, istorijske činjenice ukazuju da je Kosovska bitka iznedrila neznane srpske junake.

- Nasuprot mitskoj tradiciji, istorijski izvori nam svedoče o tome da je emir Murat smrtno stradao u samoj bici, a ne na prevaru, kao i da su za njegovu smrt zaslužna dvanaestorica nama danas nepoznatih srpskih vitezova. Tek nekoliko decenija nakon same bitke, a pod uticajem osmanske turske tradicije, nastaje mit o tome kako je emira Murata, na prevaru, usmrtio oklevetani srpski vitez po imenu Miloš Obilić. Iako Miloš Obilić predstavlja deo naše mitske, ali ne i istorijske stvarnosti, nikako ne bi trebalo smetnuti sa uma da je njegov viševekovni simbolički značaj prvorazredno važan - ističe istoričar.

Bez obzira na to, Kosovska bitka predstavlja deo naše prošle, istorijske stvarnosti, podvlači naš sagovornik.

- Kosovsku bitku ni na koji način ne možemo stavljati u kontekst savremenih političkih događaja, odnosno takozvane kosovskometohijske krize. Ta bitka, kao i njeni slavni učesnici, a naši zajednički preci, ne bi trebalo da bude zloupotrebljavani u dnevno-političke svrhe, već bi, mišljenja sam, i dalje trebalo da ostane ono što oduvek jeste bila - snažno i nepresušno izvorište slobode, nepokora i istinskog rodoljublja - naglašava Ristić.

Kako kaže, istorijska nauka nas uči kako nije moguće, ali ni korisno, porediti neuporedivo pa ni Kosovski boj i Sarajevski atentat iako su se dogodili na Vidovdan samo u razmaku od skoro pet i po vekova.

Foto: Tanjug/F. KRAINČANIĆ

Spomenik caru Lazaru u Kosovskoj Mitrovici

- Nemoguće je porediti događaje koji pripadaju potpuno različitim i međusobno nepovezanim istorijskim i hronološkim okvirima i kontekstima. Naša neretka potreba i praksa da u Vidovdanu vidimo nekakav sudbonosni datum (28. jun) nije ništa drugo do (ne)namerno i (ne)svesno učitavanje u taj konkretan datum nekakvog sudbinskog, tragičnog i zastrašujućeg značenja koje on kroz istoriju nije imao. Dakle, Vidovdan 1389. i Vidovdan 1914, Kosovo Polje i Sarajevo, nisu istorijski događaji koje je moguće vrednovati na način da bi smo utvrdili koji je od njih ostavio značajnije posledice u nacionalnoj istoriji. Oba su izazvali tektonske promene, ali su one potpuno različitog sadržaja i posledica što nas onemogućava u tome da ih na jednostavan, i usudio bih se da kađem, banalan način "poredimo" – ističe naš sagovornik.

Ristić, takođe, u moru takozvanih vidovdanskih događaja koji se, kako kaže, uporno plasiraju našoj javnosti, vidi svega dva sa zaista nespornom vidovdanskom porukom i simbolikom.

- U pitanju su takozvani Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca iz 1921. godine, kao i govor tadašnjeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića, na Gazimestanu 1989. godine. I dok je simbolika Vidovdana u kontekstu ustava iz 1921. godine trebalo da naglasi junačku i slobodarsku komponentu proisteklu iz posledica Prvog svetskog rata koji je iznedrio nastanak zajedničke jugoslovenske države, dotle je govor Slobodana Miloševića na Gazimestanu 1989. godine predstavljao jasnu zloupotrebu snažne vidovdanske simbolike zarad učvršćivanja sopstvene lične vlasti i uspostavljanja samoga sebe kao neprikosnovenog vođe i predvodnika celokupnog srpskog naroda – zaključuje Ristić.

Vidovdanski atentat samo jedan u nizu pokušaja ubistva kralja

Mnogi bi rekli da je vidovdanski atentat na kralja Aleksandra baš na dan kada je Kraljevina SHS dobila svoj prvi ustav predodredila zlosrećnu sudbinu zajedničke države iako je pokušaj ubistva bio neuspešan. Ipak, istoričar Dejan Ristić odbacuje takve tvrdnje.

Foto: wikimedia.org

Kralj Aleksandar I Karađorđević

-U pitanju je bio samo jedan u nizu pokušaja ubistva tog velikog i zlosrećnog vladara. U tu opet dolazimo u opasnost ili iskušenje da u Vidovdan učitavamo nekakav svevremeni tragični i zloslutni značaj koji on uistinu ne sadrži – podvlači Ristić.

Najznačajniji događaji na Vidovdan u srpskoj istoriji

1389. Kosovska bitka

1914. Sarajevski atentat na austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda koji je bio povod za početak Prvog svetskog rata

1921. Vidovdanski ustav – prvi ustav Kraljevine SHS i neuspešni vidovdanski atentat na kralja Aleksandra

1989. Govor tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića na Gazimestanu gde je obeleženo šest vekova od Kosovskog boja

2001. Izručenje Slobodana Miloševića tribunalu u Hagu