Običaji i tradicija za Badnji dan i Badnje veče: Ovo je dan za pomirenje i veče za okupljanje sa najmilijima u toplini doma!

Foto: Tanjug/S. RADOVANOVIĆ

Foto: Ilustracija

Hrišćani tradicionalno veruju da bi za Badnji dan i Božić svi koji su u svađi trebalo da se izmire. Srpski telegraf predstavlja tradicionalne običaje na Badnji dan i Badnje veče.

Badnji dan: Badnjak predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli da se založi vatra i ugreje pećina u kojoj se Hrist rodio

Badnji dan je najstroži dan Božićnog posta. Po verovanju, na Badnji dan, već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak simbolički predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Hrist rodio. Badnjak nagoveštava i drvo krsta Hristovog. Badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme se, dakle, zaustaviti na nekom drvetu. Kad se badnjak donese kući, uspravi se uz kuću, pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče.

Foto: Tanjug/J. PAP

Foto: Ilustracija

Osim badnjaka, na Badnji dan domaćin peče pečenicu, a domaćica u toku dana u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Ponegde sito stave pod sto, a ponegde kod ognjišta. Tim žitom posipaju se badnjak, slama ispod stola i položajnik. Danas su običaji prilagođeni vremenu u kojem živimo, pa se badnjak najčešće kupuje na pijaci veče pre ili u samo jutro Božića, unosi u kuću i stavlja pored ili blizu slavske ikone.

Badnje veče: Pomirite se sa svima sa kojima ste u svađi da b naredna godina protekla u miru i slozi

Na Badnje veče domaćin kuće unosi badnjak, slamu i pečenicu. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peći i odmah se jedno drvo loži. Tamo gde nema peći ili šporeta, badnjak se stavlja kod pečenice. Slama se posipa po čitavoj kući, a naročito tamo gde će se služiti večera.

Domaćica u slamu pod stolom stavlja razne slatkiše, parice i poklone, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simbolizuje slamu u pećini na kojoj se Hrist rodio.

Foto: Tanjug/J. PAP

Foto: Ilustracija

Zatim se pali sveća i ukućani jedni drugima čestitaju praznik, očitaju molitvu, nakon čega večeraju posnu hranu i uživaju u porodičnom miru. Veruje se da bi trebalo na ovo veče vratiti sve pozajmljeno i pomiriti se sa svima s kojima ste bili u svađi kako bi cela naredna godina protekla u miru i slozi. U gradovima je običaj izmenjen, pa tako nije neobično videti mase ljudi okupljene u crkvenim portama kako zajednički pale badnjake, vesele se i pevaju pravoslavne pesme.