10.000 migranata ima nameru da ostane u našoj zemlji! Hoće li dobiti azil?

Foto: Tanjug/AP

Foto: Ilustracija

Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila istakao je da je najveći problem migranta u Srbiji pristup azilu, odnosno poteškoće pri podnošenju zahteva.

- Bez stručne pravne pomoći oni ne mogu da pokrenu sistem i njima najviše nedostaju informacije i pomoć. Imamo povećanje broja ljudi koji traže azil, kada uporedimo prethodne godine. Ukupno 10.000 migranata je uspelo da izrazi želju za azilom, dok je njih 31 uspelo da dobije azil ove godine - naveo je Đurović.

Podaci iz 2017. godine pokazuju da je nameru za azilom imalo 6.000 migranata, a dobilo 14, dok je u 2018. godini od 8.000 migranata, dobilo je njih 14.

Migranti bez pravnog zastupnika ne mogu da pristupe azilu, i to je glavni problem, prema rečima Đurovića, zašto ovde godine od njih 10.000 koji su uspeli da izraze nameru sa azilom u Srbiji, podnelo zahtev 200 migranata. Zbog toga se oni nalaze u "pravnom vakuumu", prema rečima Đurovića.

U okviru projekata koje finansira Evropska unija, migranti u Srbiji uz pomoć brojnih ogranizacija, dobijaju potrebnu pomoć i informacije na terenu.

- Uglavnom se trudimo da ih psiho socijalno osnažimo, ali i da javnost obavestimo o adekvatnim i proverenim informacijama šta se zaista dešava na terenu - dodaje Đurović.

On navodi da insititucijama nedostaju resursi, kapaciteti i da je integracija nemoguća bez podrške lokalnih organizacija civilnog društva i lokalnih građana.

- Povećava se broj onih koji žele da ostanu u našoj zemlji i zato je važno da lokalni akteri podrže uspešnu integraciju. Određeni broj ljudi je zaglavljen više meseci i godina i nalazi se u nerešenom statusu, stoga im je neophodna pomoć - dodaje on.

On kaže da ovakva situacija i širenje netačnih informacija o migrantima predstavljaju izazove koji mogu dalekosežno da pogode druge sfere našeg društva i da utiču na politiku EU.

- Uloga medija i njihov značaj za formiranje stava prema migrantima i izbeglicama je presudan. Mediji treba da imaju obrazovnu i informativnu ulogu kako bi adekvatne informacije došle do građana - dodaje Đurović.