Jelena Milić: Opake opomene u zemlji gde je ubijen jedan premijer

Foto: Tanjug/F. KRAJINČANIĆ/Tanjug/D.GOLL

Jelena Milić

Javnost vrlo dobro zna da Centar za evroatlantske studije i ja ne dajemo izjave za srpske tabloide i Sputnjik jer oni godinama sprovode surovu kampanju, punu dezinformacija o mnogim akterima javnog života, a na TV sa nacionalnom frekvencijom, koja je javno dobro, a ne privatni tabloid, idem od muke što ne znam šta je pametnije da bi se istina i drugo legitimno mišljenje čuli. Posledice su još uvek svakodnevne, od mizoginih uvreda Vojislava Šešelja pa nadalje.

Međutim, trenutna situacija u društvu i globalni i regionalni izazovi pred nama su toliko složeni da ću se osvrnuti na "opomene" predsedniku. One nisu fotografije, autorske naslovne, karikature, ali jesu slikovite.

PRAVE NAMERE

Neprihvatljive naslovne strane i debata o njima nemaju nikakve veze sa pričom o slobodi medija (u kancelariji mi visi surova karikatura Šarli ebdoa, prva posle terorističkih napada na njihovu redakciju) kao što nisu imale ni organizovane kampanje satanizacije organizacije civilnog društva i drugih aktera javnog života. Radi se o tome šta je društveno prihvatljivo i potrebno, a šta neprihvatljivo i potencijalno opasno. U zemlji u kojoj je ubijen reformski premijer, zemlji koja je pre nekoliko godina korišćena kao tačka iz koje se organizovao pokušaj puča u susednoj zemlji, koja se suočava sa ogromnim političkim izazovom pokušaja nalaženja kompromisnog rešenja sa Prištinom i ostanka na putu evropskih integracija, u sve složenijem trenutku nadmetanja globalnih sila i velikih regionalnih tenzija koje utiču i na Srbiju ovakve naslovne strane nisu nikakvo adekvatno šokiranje javnosti i ukazivanje na veliku korupciju, već pokušaj stvaranja legitimiteta arbitrarnog uzimanja vlasti u svoje ruke iz svojih interesa i interesa svojih partnera, a ne iz interesa radnika namenske, države i javnosti i to na vrlo opasan način. Ovo nema nikave veze sa onim što sam kao aktivista Otpora radila da se na miran način sruši jedan režim koji se sadašnjim ni na koji načine može porediti.

JALOVA KORIST

Ako postoji ikakva korist od svega ovoga, onda je to da se vidi do koje mere samoproglašena demokratska opozicija i takozvani slobodni mediji u Srbiji, koji godinama tendenciozno ne izveštavaju ni o čemu pozitivnom što se u Srbiji dešava, mogu daleko da idu. NIN sam prestala da čitam posle naslovne Srbija - Aušvic. To je bila uvreda i svih žrtava Aušvica, ali građana Srbije, koji su tada većvećinski glasali na izborima čiji legitimitet niko nije osporio za EU integracije.

Toliko su bezočni u svojim uvredama svih nas kojima um nije poremećen, a koji smo bili uvređeni i zgroženi ovim "slikovitim opomenama". Kao osoba koja je igrom slučaja imala oružanu pratnju dva puta od 5. oktobra naovamo, posebno sam pogođena ocenom da osim što sam umno poremećena, ne shvatam ironiju kako to sugeriše Koraks. Nažalost, vrlo dobro shvatam ironiju, to da NIN i Danas polako postaju tabloidi bez velikih slika i naslova.

VUČIĆEVA GREŠKA

No, nisam morala i sama proći kroz slično iskustvo kao javna ličnost da bih razumela koliko je ovo neprihvatljivo i opasno. I sama sam roditelj i nečije dete.

Puna podrška borbi protiv korupcije za slobodu medija i demokratiju, ali bez korišćenja izvora koji su dokazani ne kao relevantni, već kao ostvarivači partikularnih interesa trećih globalnih aktera kojima stabilizacija i demokratizacija Srbije nisu na prvom mestu i bez poziva na nasilje, pa i primene "nefizičkih" metoda nasilja.

Predsednik Vučić je jedno pogrešio u mom slučaju, a ja sam burno reagovala jer su moje pozicije i mogućnosti slabije od njegovih. Na njemu svojstven način grešku je ispravio, verujem ne ni u mom ni u njegovom interesu, već u interesu Srbije. Ni sada se ne radi o tome da pametniji treba da popusti. Suština je da odgovorniji mora da popravlja svoje greške i da nastavlja da se bori za svoje ciljeve na sve legitimne načine. U poslednjih nekoliko godina to su, uz i dalje neke neprihvatljive stvari, vladajuća struktura i predsednik Vučić i to u nezavidnim okolnostima, a ne samoproglašene demokrate.