STRAVIČNI PODACI UNICEFA: Svako treće dete u Srbiji pomišlja na samoubistvo

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

U njihovom istraživanju "Deca Evrope na internetu" učestvovalo je 1.150 đaka iz naše zemlje uzrasta od 9 do 17 godina. Čak 31 odsto njih reklo je da je na internetu pretraživalo načine na koje sve može da se počini samoubistvo.

Koliko je situacija opasna govori i to što svake godine u Srbiji sebi oduzme život više od 10 dece, a samo tokom 2018. ubilo se čak 12 tinejdžera.

Stručnjaci tvrde da decu na očajničku odluku da na sebe dignu ruku nateraju problemi u porodici, neuzvraćene ljubavi, vršnjačko nasilje ili loš uspeh u školi.

V. d. direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" Ivana Stašević Karličić ističe da je na internetu sve lako dostupno, ali sama činjenica da se raspituju o samoubistvu veoma je opasna.

- Ako neko dete pomisli da počini samoubistvo obično trpi vršnjačko nasilje ili diskriminaciju od strane svojih vršnjaka, ali veoma često ima i probleme s roditeljima. Mladi ne umeju da se nose niti bore sa svim tim problemima i nažalost stopa samoubistva u ovoj populaciji raste. Zbog toga smo mi u našoj klinici ove godine otvorili "čet rum" gde mladi mogu da razgovaraju sa stručnjacima o svim svojim tegobama i životnim dilemama koje ih muče. Roditelji naravno treba da prate svoju decu, kako se ponašaju, šta i zašto pretražuju po internetu - kaže ona.

 

 

"Tinejdžeri jako osetljivi" Stručnjak za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev napominje da zabrinjava to što autodestruktivno ponašanje mladih i stopa samoubistava beleže rast poslednjih godina. - Tinejdžeri su jako osetljiva kategorija, a društvene mreže sa svojim "lažnim sjajem" i prikazivanjem materijalističkih, nerealnih vrednosti kao ideala kojima treba težiti mogu izazvati osećaj niže vrednosti. Nažalost, mladima je danas virtuelni svet veoma bitan, broj lajkova i pratilaca donosi viši status u društvu, a svetska istraživanja pokazuju da društvene mreže mogu da probude depresiju i osećaj niže vrednosti. Osećaj nemoći, depresije i nelagode može da se leči uz stručan rad, ali mladi ne smeju da ćute ni da se stide, već treba da se obrate za pomoć roditelju, nastavniku, školskom psihologu - kaže Joneva.

Dečiji psiholog Biljana Lajević upozorava da su podaci istraživanja zastrašujući.

- Zaista je zabrinjavajuće da deca razmišljaju i čitaju na raznim portalima kako bi mogli da izvrše samoubistvo. Tinejdžeri su inače radoznali i skloni tome da istražuju sve što ih zanima, ali za ovakve stvari treba da se zabrinemo. Za ovaj uzrast razloga koji ih navode na samoubistvo ima puno, od čestih svađa u kući, preko toga da ih roditelji ne razumeju, loših ocena, pa sve do ljubavnih jada. Ipak, to su samo okidači, ali pravi uzroci zbog kojih deca pomišljaju na suicid daleko su ozbiljniji. Roditelji moraju da znaju šta njihova deca rade, šta im prolazi kroz glavu i da razgovaraju sa njima o svemu - kaže Lajevićeva.

 

Čak 61 odsto devojčica želi da bude anoreksično! Unicefovo istraživanje pokazalo je i da je 38 odsto dece na internetu tražilo načine da se postane bulimičan ili anoreksičan. Da stvar bude gora, čak 61 odsto devojčica uzrasta od 15 do 17 godina istraživalo je na internetu te opasne bolesti. Psiholog Aleksandra Janković ističe da zabrinjava podatak da se devojčice toliko raspituju o ovim opasnim bolestima. - U današnje vreme na svakom TV kanalu imamo "poplavu" anoreksičnih manekenki, pevačica i glumica na koje se devojčice ugledaju i žele da izgledaju baš kao one. Takođe, vršnjaci umeju da budu surovi i da se podsmevaju drugaricama iz odeljenja govoreći im da su debele iako nisu. Onda one guglaju kako da smršaju, a ne shvataju koliko su ta oboljenja opasna - kaže ona.