(FOTO) Ovo je najiskusniji vozač u Srbiji: Deda Toma sa svojim mercedesom prešao više od 1.000.000 kilometara

Foto: press company/www.dobricke.com

Tomislav Nedeljković

Nedeljković je za portal http://dobricke.com/ ispričao da je odluku da postane profesionalni vozač doneo još davne 1954. godine.

- Otišao sam u vojsku 1954. godine sa namerom da postanem vozač. Dve godine kasnije 1956. marta meseca, kada sam došao iz vojske imao sam B,C i E kategoriju, ali sam morao da imam tri godine rada da bih mogao da polažem za autobus. Zaposlio sam se u čistoći i tamo radio četiri godine - otpočinje priču Tomislav i dodaje:

- Kada je Niš ekspres odlučio da školuje vozače, ja sam upao među 10 vozača koji će se školovati, i odmah su me kasnije uzeli u Niš ekspres - navodi on.

 

Berlin najeveća želja Najveća želja mu je bila da vidi Berlin. Kada je odvezao turu do Berlina, kaže Tomislav, onda više nije bilo mesta koje je želeo da poseti, jer je već sva mesta obišao. - Voleo sam Grčku, Tursku, najinteresantniji mi je bio Berlin. Pogotovo mi je interesanstan bio Berlinski zid koji razdvajao Istočnu i Zapadnu Nemačku. Moglo se osetiti kolikao je narod bio osetljiv i zaplašen, ali je ipak uvek sve dobro prolazilo. Kada je prešao i milioniti kilometar u svom Mercedesu od nemačke kompanije dobio je zlatnu značku sa dijamantom kao nagradu i priznanje za pređene kilometre. - To su stvari koje teraju čoveka bude osetljiv na tako nešto. Svi su tada govorili "Evo ga Toma koji je prešo milion". I štampa je pisala, u preduzećusam bio u centru pažnje, i to mi je davalo uvek elana da i dalje svoj posao radim predano i posvećeno.

 

Prvo je krenuo da vozi lokalni i gradski saobraćaj, da bi kasnije, 1963. godine bio prebačen na međunarodne linije koje je vozio do svog penzionisanja 1989. godine. Mercedosom je prešao milion i dvesta hiljada kilometara, ali popularna "mečka" nije jedina marka koju je vozio Tomislav.

- Vozio sam i FAP-a, Famos i Dubravu. Dubrava je u ono vreme bila ručni rad iz Zagreba, koja je u sklopu autobusa sadržala i bife, vc, čak i stjuardese - objašnjava Nedeljković.

Foto: press company/www.dobricke.com

Diploma koju je dobio od mercedesa za pređenih milion kilometara

Vozačke sposobnosti deda Tome, pored kolega i redovnih putnika su se cenile i van njegovog preduzeća. U bogatoj riznici, pohvalnica za predan i marljiv rad naišli smo i na diplomu za osvojeno 1. mesto za spretnu vožnju na vozačkom takmičenju u Kraljevici.

 

 

Za to takmičenje, kako objašnjava, Toma se desetak dana sa svojim kolegama pripremao u Rijeci da bi se kasnije u Kraljevici okupila sva saobraćajna preduzeća iz cele Jugoslavije sa svojim najboljim vozačima među kojima je najbolji upravo bio Tomislav.

Posle penzionisanja Tomislav svoju ljubav prema autobusu nastavlja da neguje kao vozač Fk Žitorađa.

- Kada sam se penzionisao Žitorađa je tada igrala drugu ligu i imali su autobus koji im je Arkan ostavio. Ja sam taj autobus uzeo i vozio klub 2-3 godine.

 

Nema gde nije bio Tokom višedecenijskog iskustva za volanom Tomislav kaže da nema mesta u Evropi koje nije posetio i u kome se nije lepo proveo. Međutim, kao svoju najomiljeniju deonicu, koju je uvek s oduševljem vozio ističe Francusku. - Na zapadu sam najviše voleo azurnu obalu jer su se tamo odigravali filmski festivali. Festival koji sam najviše voleo da posećujem jeste festival u Kanu. Drugi razlog zbog čega sam voleo Francusku jeste Nica. U to vreme Katalinski je igrao za Nicu često smo se tamo nalazili, dosta puta smo sa kolegom tamo i prespavali.  Takođe, pored francuskih voleo da posećuje i gradove u Italiji. Na čizmi je obilazio gradove kao što su: Torino, Milano, Đenova, San Remo upravo ova četiri grada Nedeljković ističe kao svoje omiljene gradove u Italiji, dok pored Nice i Kan u Francuskoj kaže da je često voleo da poseti i Monte Karlo. - Azurna obala je dosta interesanta. I pogled na more i sve ostalo. Voleo sam uvek kad dobijem nalog za Italiju i Francusku da odem tamo, jer tamo uvek ima šta da se vidi, ma koliko puta da ste već bili tamo - priča deda Tomislav.

 

Vožnja autobusa, objašnjava on, sama po sebi nosi veliku odgovornost, a kao glavne smernice za dobru i savesnu vožnju Tomislav ističe odmor. 

- Za posao vozača moraš biti odmoran i svež. Da vodiš računa u saobraćaju o svemu. Kako bi dobro regulisali saobraćaj i da bi izbegli nezgode mozak mora da bude non stop uključen. Takođe, nekada morate i da ustupite svoju prednost u saobraćaju kako bi izbegli eventualne nezgode. - priča nam Nedeljković.

Foto: press company/www.dobricke.com

Sa kolegom Markovićem

Objašnjava nam i da nema deonice koja mu je bila teška, ili koju nije voleo da vozi:

- Pa nema teške relacije. Voleo sam da odem u Herceg Novi, to je bila takva relacija da odemo tamo u 8 i 15 ujutru, pa tek sutradan u 16 časova krećemo nazad. Tako da uvek kad odemo tamo faktički sam dobijao dva dana letovanja. Ali ta deonica je eto da kažem bila teža jer Ibarska magistrala nije bila završena pa smo išli preko Zlatibora. Ipak ne postoji linija koju nisam voleo, svaka je imala nešto interesantno - navodi on.

Podrška supruge Tokom svoje karijere vozio je i pojedine relacije koje traju po 12 sati, što je jako naporno.  Međutim, snagu mu je uvek davala njegova supruga Stojanka sa kojom je u braku već šest decenija. - Značila mi je mnogo podrška moje supruge. Tada nije bilo obdaništa, decu nije imao ko da čuva, sve je to ona čuvala. Velika podrška mi je bila žena. Mi smo 60 godina u braku, imali smo razumevanja i dan danas imamo u 81 godini. - i dodaje da se sa svojom suprugom zna od najranijeg detinjstva. - Sa njom se znam od osnovne škole, i kad sam došao iz vojske mi smo se uzeli, i evo dan danas smo zajedno. Mnogo nam je značilo to svima, davalo nam je želju i volju. Ali meni je najvažnije da se mi svi volimo, to je najvažnije, svi! - završava naš razgovor, milioner na točkovima, Tomislav Nedeljković. Kako kaže, jedina neostvarena želja mu je da doživi duboku starost i objašnjava nam da na tome radi iz dana u dan, a glavni adut mu je zdravlje koje ga za sada dobro služi.