SRBIJA U CRVENOM: Novi toplotni udar

Foto: Tanjug

Građani osveženje pronašli i u fontanama

Velike količine tečnosti, garderoba od prirodnih materijala, česta tuširanja, ali i odgovarajuća ishrana biće od velike pomoći u nesnosno vrelim danima koji nam predstoje, preporučuju stručnjaci.

- Do kraja sedmice zadržava se visoka temperatura bez oblačnosti i padavina. Vikend će takođe biti vreo, a imajući u vidu da je jezgro toplog talasa u niziji, na severu zemlje bi temperature mogle da pređu četrdeseti podeok - upozorava Đorđe Đokić iz “Weather2umbrella”. On naglašava da je ovo četvrti tropski talas u godini i da će biti najvreliji i najduži dosad, kao i to da je ovo vrhunac kada su vrućine u pitanju.

Portparolka Hitne pomoći Nada Macura savetuje kako se izboriti sa paklenim vrućinama, ali i kako upravljati rashladnim uređajima.

- Uticaj klime na čoveka je individualna stvar, međutim neka osnovna razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature koje se mi držimo je od sedam do deset stepeni. Onima koji žive u potkrovlju ili im je stan tokom celog dana na sunčanoj strani ipak je potrebnija niža temperatura - kaže dr Macura.

- Dobro poznata stvar koju uvek savetujem je voda, u svakom smislu. Osim unošenja, dobro je rashladiti se češćim tuširanjima - ističe dr Macura.

Da je bitno i to šta unosimo u sebe tokom najvrelijih dana u godini, potvrdila je i nuticionistkinja Tanja Bakrač koja kaže da je veliki broj onih koji se u vrelim danima žali na grčeve u mišićima.

- Ljudi se masovno žale na grčeve te se svakako preporučuje dosta sezonskog voća i povrća jer su to namirnice koje imaju visok sadržaj vode i minerala. Tako se nadoknađuje broj elektrolita koje izgubimo znojenjem. Do grčeva dolazi zbog nedostatka magnezijuma i kalijuma, a ovim namirnicama se potrebna količina može nadomestiti - kaže Bakrač, nutricionista, dijetetičar i specijalista za javno zdravlje iz savetovališta za ishranu “Kapilar”. S tim u vezi, pre unosa zdravih namirnica moramo paziti na higijensku ispravnost koju možemo dostići potapanjem voća u rastvoru vode sa sodom bikarbonom i malo limunovog soka ili jednostavno oljuštiti koru. Potrebnu dozu proteina koju voćem ne dobijamo treba uneti kroz ribu ili pileće i ćureće meso. Važno je da bude kuvano.

Specijalista za javno zdravlje kaže da proteine možemo uneti i kroz kiselomlečne proizvode poput jogurta, kefira, kiselog mleka.

- Ove namirnice su dobre zbog vrenja koje potpomaže varenje. Ono što treba izbegavati jeste alkohol jer su ljudi tada skloniji dehidrataciji i lakše može doći do toplotnog udara, ali i gazirana pića i kiselu vodu. Ne bi trebalo jesti ni konzerviranu hranu.