Pomozimo onima kojima je to preko potrebno! Beograđani, evo gde danas možete dobrovoljno dati krv!

Dobrovoljno davanje krvi

Dobrovoljno davanje krvi predstavlja jedan od najhumanijih načina da se pomogne ljudima kojima je krv neophodna za lečenje ili spasavanje života. Jednom jedinicom krvi mogu se zbrinuti čak tri pacijenta, jer se nakon prikupljanja krv razdvaja na više komponenti koje se koriste u različitim terapijama. Krv nije moguće proizvesti veštačkim putem, zbog čega su dobrovoljni davaoci jedini izvor ovog dragocenog leka.

Davanje krvi donosi korist i samom davaocu. Pre svakog davanja obavlja se kratak lekarski pregled kojim se proverava opšte zdravstveno stanje, a organizam veoma brzo nadoknađuje izgubljenu tečnost i krvne sastojke. Krvne ćelije se ubrzo obnavljaju stvaranjem novih u koštanoj srži. Pored toga, dobrovoljni davaoci ostvaruju i određena prava, poput dva dana plaćenog odsustva za svako davanje krvi, dok oni koji su krv dali više od deset puta ili u poslednjih dvanaest meseci mogu ostvariti pravo na oslobađanje od plaćanja participacije za određene zdravstvene preglede i medicinske usluge, u skladu sa važećim propisima.

Iako mnogi imaju strah od bola ili mogućnosti zaraze, davanje krvi je bezbedna procedura. Koristi se isključivo sterilan pribor za jednokratnu upotrebu, pa ne postoji rizik od prenosa infekcija. Sam ubod igle traje veoma kratko i većina redovnih davalaca navodi da se oseća samo blaga i kratkotrajna neprijatnost.

Pre davanja krvi

Za davanje krvi nije potrebna posebna dijeta niti posebna priprema. Važno je da osoba bude zdrava, odmorna i da je prethodne noći dovoljno spavala. Pre dolaska preporučuje se lagan obrok, kao i unos dovoljne količine tečnosti, najbolje nekoliko čaša vode jedan do dva sata pre davanja krvi. Dobra hidriranost doprinosi održavanju normalnog krvnog pritiska i smanjuje mogućnost malaksalosti nakon davanja krvi. Takođe, preporučuje se izbegavanje konzumiranja alkohola pre davanja krvi, jer može izazvati vrtoglavicu i osećaj slabosti.

Informacije o proceduri

Celokupan postupak davanja krvi traje u proseku oko 30 minuta. Nakon registracije i popunjavanja zdravstvenog upitnika, sledi razgovor sa lekarom i pregled tokom kojeg se proveravaju krvni pritisak, puls, telesna temperatura i nivo hemoglobina. Lekar procenjuje da li osoba ispunjava uslove za davanje krvi i po potrebi može preporučiti dodatne preglede.

Svaka jedinica prikupljene krvi prolazi laboratorijska ispitivanja. Određuje se krvna grupa i Rh faktor, a krv se testira i na prisustvo infekcija koje se mogu preneti transfuzijom, kao što su hepatitis B, hepatitis C, HIV i sifilis. Sam postupak uzimanja krvi traje oko osam do deset minuta i za većinu ljudi predstavlja kratku i jednostavnu proceduru.

Nakon davanja krvi

Posle davanja krvi zavoj treba zadržati na mestu uboda oko dva sata. Preporučuje se povećan unos tečnosti tokom narednih 24 do 48 sati, kao i uobičajena ili nešto kvalitetnija ishrana bogata gvožđem i vitaminima. Većina svakodnevnih aktivnosti može se nastaviti odmah, ali se savetuje da se nekoliko sati izbegavaju veći fizički napori rukom iz koje je krv uzeta. Takođe, preporučuje se da se neposredno nakon davanja krvi ne puši i da se alkohol ne konzumira istog dana.

Ko može biti davalac krvi?

Davalac krvi može biti svaka zdrava osoba starosti od 18 do 65 godina koja ima najmanje 50 kilograma telesne mase i ispunjava propisane zdravstvene uslove. Potrebno je da opšte zdravstveno stanje bude dobro, da telesna temperatura, krvni pritisak i puls budu u odgovarajućim granicama, kao i da vrednost hemoglobina bude zadovoljavajuća. Muškarci krv mogu davati na svaka tri meseca, dok žene mogu davati krv na svaka četiri meseca.

Ko ne može biti davalac krvi?

Krv ne mogu davati osobe koje boluju od određenih hroničnih bolesti, imaju ozbiljna oboljenja srca, pluća, krvnih sudova ili drugih organa, kao ni osobe sa poremećajima zgrušavanja krvi, hroničnim infekcijama ili drugim stanjima koja mogu ugroziti zdravlje davaoca ili bezbednost primaoca krvi.

Postoje i brojne situacije u kojima se davanje krvi privremeno odlaže. To su, između ostalog, prehlada ili druge akutne infekcije, povišena telesna temperatura, nizak hemoglobin, trudnoća, period nakon porođaja ili pobačaja, hirurške i stomatološke intervencije, tetoviranje ili pirsing, primanje transfuzije krvi, pojedine vakcinacije, kao i upotreba određenih lekova. Nakon isteka propisanog perioda odlaganja i kada se zdravstveno stanje normalizuje, osoba može ponovo biti kandidat za dobrovoljno davanje krvi ukoliko ispunjava sve potrebne uslove.