KRIZA U SRBIJI JE STVARANA SISTEMATSKI! Nebojša Krstić bio je gost naše emisije "Ozloglašen" (VIDEO)

Autor: PREDRAG AZDEJKOVIĆ

Vesti

14.01.2026

20:00

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija

Sve je veštački indukovano i podgrevano ogromnom sumom novca

KRIZA U SRBIJI JE STVARANA SISTEMATSKI! Nebojša Krstić bio je gost naše emisije "Ozloglašen" (VIDEO)

Gost nove 15. epizoda emisije "Ozloglašen", čiji je autor Predrag Azdejković, bio je Nebojša Krstić, marketinški stručnjak, politički analitičar i nekadašnji savetnik predsednika Srbije u vreme dok je na toj funkciji bio Boris Tadić. Celu emisiju možete pogledati na Jutjub kanalu Republika news.

Kada je u Srbiji zapravo počela politička kriza i kako objašnjavate to što ona danas deluje kao da je na svom vrhuncu?

- Politička kriza u Srbiji je sve vreme veštački indukovana. Počinje od trenutka kada se pojavljuju takozvani nezavisni, odnosno Šolakovi zavisni mediji, negde oko 2014. Od tog trenutka počinje sistematska proizvodnja krize. U početku lagano, dok se mehanizam još zahuktavao, a zatim sve intenzivnije, prateći svaku veliku nesreću ili društvenu traumu koja je zadesila Srbiju: poplave, razne nesreće, pad vojnog helikoptera, pandemiju korone, pitanje litijuma, ubistva dece u "Ribnikaru", zločine u Duboni i Malom Orašju, kao i pad nadstrešnice. Sve su to bile etape jednog kontinuiranog procesa. Reč je o dugotrajnoj, veštački održavanoj krizi, koja se ne razvija spontano, već se konstantno podgreva ogromnom sumom novca. Ti mediji ne funkcionišu na tržišnoj osnovi, već su od početka finansirani kao politički projekat, što i objašnjava njihovu ulogu u kontinuiranoj destabilizaciji javnog prostora.

Da li danas u Srbiji postoji minimalni zajednički interes oko kojeg bismo svi mogli da se složimo ili je društvo postalo previše toksično za takav konsenzus?

- To je pitanje koje i sam često sebi postavljam. Postoje stvari koje se tiču svakog od nas i koje bi morale da budu iznad politike, poput rasta životnog standarda ili izgradnje infrastrukture. To nisu teme koje se tiču samo vlasti ili ljudi koji žive na određenoj relaciji, već cele zemlje koja od toga ima korist. Isto važi i za borbu protiv velikih društvenih zala, poput pandemije korone. U takvim situacijama ne bi smelo da bude mesta za stranačke sukobe i političku borbu. Međutim, kod nas se čak i najveće tragedije pretvaraju u politički teren.

Da li danas u Srbiji postoji politička stranka ili ličnost koja realno može da ugrozi vlast Aleksandra Vučića?
- Ne postoji ni trag takve političke snage, i to je loše za demokratiju. Društvo ne može normalno da funkcioniše bez ozbiljne i organizovane opozicije. Istina je da je slaba opozicija povoljna za vlast, ali je dugoročno štetna za celo društvo. Nekada je postojala situacija u kojoj je druga najveća stranka imala gotovo isti ili čak veći rejting od vladajuće, i tada je politička scena bila daleko uravnoteženija. Danas toga nema. Sve stranke koje se nalaze s te strane političkog spektra svrstane su u kategoriju ostalih. Iako u Srbiji postoji više od 200 registrovanih stranaka, zbirno one jedva dostižu pet procenata podrške, što govori o poražavajućem stanju političke scene.

Boris Tadić je sam svoju
poziciju sveo na besmisao

Kakvu političku ulogu danas ima Boris Tadić?
- Ne vidim nikakvu stvarnu političku ulogu. On je taj proces, prema mom mišljenju, završio sam. Sam se politički definisao i sveo svoju poziciju na besmisao. Reč je o čoveku koji je, kao predsednik Srbije, imao korektan mandat, bez velikih afera, i koji je vlast predao mirno i civilizovano. Upravo zato je imao priliku da danas bude figura kontinuiteta, neko ko se u prelomnim trenucima, kada je zemlja ugrožena, stavlja iznad dnevne politike i kaže: "Tu sam, stojim na raspolaganju." Umesto toga, on se ponaša kao politički komentator s društvenih mreža, dobacuje iz prikrajka i učestvuje u sitnim polemikama. Time je, prema mom mišljenju, sam sebe sveo na političku besmislicu i izgubio mogućnost da ima ozbiljniju ulogu u javnom i političkom životu.

Kolika je moć društvenih mreža

Ko danas u Srbiji ima moć da oblikuje javno mnjenje i koliko je ta moć zaista snažna, naročito u eri društvenih mreža?
- Pre svega mediji, ali i svi oni koji se u medijima pojavljuju. Svako ko dobije prostor u javnosti ima određenu moć uticaja. Ta moć, naravno, nije ista kod svih, veća je kod političkih funkcionera, stranačkih lidera, profesora i ljudi s titulama, ali ni ostali javni akteri nisu bez ikakvog uticaja. Koliko je taj uticaj snažan, teško je precizno izmeriti jer zavisi od platforme. Danas su društvene mreže izuzetno moćne, posebno Jutjub i digitalni kanali.

Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, YouTube, TikTok, Telegram, Vajber. Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa Google Play i Apple AppStore.