U BEOGRADU ČAK 1.000 GRADILIŠTA BEZ DOZVOLE

Foto: ST/V. LUKIĆ

Foto: Ilustracija

- Zakon o ozakonjenju iz 2015. je definisao jasnu proceduru koja je sada relativno jednostavna, te predvideo povoljne cene za legalizaciju. Međutim, da li je sprečio nelegalnu gradnju? Nije. Na pitanje zašto se to desilo, odgovor treba pronaći u inerciji graditelja, koji godinama dolaze iz istog miljea a čija su očekivanja bila da će se postaviti novi rok za legalizaciju posle satelitskog snimka. To se nije dogodilo, što je dobro, međutim, svaka priča o mogućim novim uslovima za legalizaciju dodatno podstiče divlju gradnju - kaže Popović.

Problem sigurnosti

Tako se, kaže, došlo u situaciju da je u Beogradu otvoreno mnogo nelegalnih gradilišta.

- Periferne lokacije grada, okvirno govoreći, više beleže izgradnju potpuno novih objekata jer su oni zbog nižih cena stanova prijemčljiviji kupcima, dok se u centru prestonice više doziđuju spratovi.

Popović ističe da je u oba slučaja pitanje bezbednosti objekata od ključnog značaja.

Suštinsko pitanje nelegalne gradnje jeste sigurnost i stabilnost takvih objekata. Ne vodi se računa o izdržljivosti temelja, o armaturi, štedi se na fasadama koje onda nisu u skladu sa propisima - upozorava naš sagovornik.

Osim toga, problemi nastaju i kada se priključuje na infrastrukturnu mrežu, kao i kod uknjižavanja prostora.

- Merači za struju i priključci na vodovodnu i kanalizacionu mrežu su posebna tema. Nelegalni prostori povlače pitanje i kako će biti uknjiženi jednom kad se prodaju, što pravi komplikaciju budućim vlasnicima - navodi.

Problem je što kada inspekcija izađe na teren i zatekne objekat čija gradnja nije po zakonu, nakon čega se donese rešenje o rušenju, iz opština neretko stiže odgovor da sredstava za njegovo uklanjanje - nema.

- Za sprovođenje rešenja zadužena je lokalna samouprava, a rušenje je o trošku investitora. Ipak, proces dobijanja novca od njih je dugotrajan i sprečava efikasno reagovanje nadležnih. Treba naglasiti i to da ljudi koji podižu takve objekte uglavnom ne dolaze iz oblasti građevinarstva - kaže naš sagovornik.

Država da reaguje

Kao rešenje, Popović vidi reagovanje državne vlasti i medija.

- Ukoliko država pokaže ozbiljnost da po celoj Srbiji sruši sve nelegalne prostore i takav akt bude medijski ispraćen, situacija bi mogla biti znatno drugačija - zaključuje on.