NIJE DOSANJAO SNOVE O NEOSVOJIVOM BEOGRADU: Ko je čovek koji je REKONSTRUISAO Kalemegdan i ZAŠTO je ubijen?

IZVOR: Kaldrma.rs

ponedeljak, 21. 6. 2021.| 12:18

0

Rano ujutru 20. marta 1738. godine, nešto posle sedam sati, zatvorenik je stražarno sproveden na čistinu ispred velike kasarne Aleksandra Virtemberškog, gde je već stajalo četiri stotine osamdeset pešaka i dvesta oklopnika koji su ga odmah okružili.

Tanjug/R. PRELIĆ

Nakon što je presuda pročitana još jednom, posilni mu je skinuo ogrtač i periku, raskopčao okovratnik i obukao noćnu košulju.

Pre nego što mu je stavljen povez preko očiju, osuđeni je još jednom pogledao put beogradske tvrđave i, nakon kratke molitve seo na naslonjaču presvučenu crnom čojom.

Škripa kamenčića pod nečijim teškim stopalima i iznenadna tišina, govorili su mu da je dželat stigao. Tih nekoliko sekundi predstavljali su ujedno i poslednje trenutke ovozemaljskog života carskog generala i inženjera, barona Doksata de Moreza.

Avgusta 1717. godine osvojen je Beograd, a vest o njegovom zauzeću odmah je odjeknula Evropom kao jedna od do tada najvećih pobeda hrišćanskih snaga nad viševekovnim islamskim neprijateljem.

Dvorski ratni savet u Beču odmah je imenovao i zadužio nadležne, dodelivši im neophodna sredstva i ljudstvo, kako bi se od zatečene orijentalne varoši i tvrđave sa zastarelom i dotrajalom fortifikacijom, podigao centralni pogranični branič i svojevrsni bedem hrišćanstva.

Planovi za uređenje novoosvojenog grada su pristizali a jedan od njih ponudio je lično princ Karl Aleksandar od Virtemberga, potomak čuvene vladarske porodice i kasniji guverner, odnosno, prvi čovek Kraljevstva Srbije, kako je glasio naziv novoosvojene zemlje, na čijem je čelu bio punih trinaest godina, od 1720. do 1733.

facebook.com/Goran Vesić

Ipak, nakon višegodišnjeg vaganja čelnika Dvorskog ratnog saveta, prevagu je donela reč princa Eugena Savojskog, osvajača Beograda, koji je predložio da se posao preuređenja grada prepusti iskusnom inženjerskom oficiru, tada pukovniku, Nikoli Doksatu.

Urađeni su opsežni i neophodni pripremni radovi, koji su podrazumevali detaljno mapiranje grada sa okolinom, kao i popis svih zatečenih objekata i stanja u kome su se u tom trenutku nalazili.

Čak je i papa Benedikt XIII, januara 1725. godine raspisao bulu za sakupljanje takozvanog “turskog poreza”, kojom je oporezovan deo katoličkog sveštenstva sa ciljem pribavljanja sredstava za obnovu beogradske tvrđave.

Ova praksa je nastavljena i nakon papine smrti 1730. godine, od strane njegovog naslednika Klimenta XII i pod tim i takvim okolnostima su započeti radovi na obnovi Beograda, koji će zvanično biti završeni tek na leto 1736. godine.

Međutim, ko je bio čovek pod čiju neimarsku palicu je stavljena do tada najskuplja i najobimnija carska fortifikacija i čime je zaslužio takvo poverenje?

Tanjug

Nikola Doksat de Morez (po nekim izvorima i prevodima de Moret ili de More) rođen je u gradu Iverdon, u švajcarskom kantonu Vo (Le Canton du Vaud) 1682. godine i rođenjem je, pored manjeg zemljišnog poseda nasledio i titulu barona.

Njegovi preci su naselili ove krajeve u XVI veku, najverovatnije bežeći iz Francuske tokom progona Hugenota.

Poreklom Francuz, rođenjem i vaspitanjem Švajcarac, odan do krajnjih granica austrijskom suverenu kome je položio zakletvu i nepogrešiv u poslu, Doksata su krasile neke od najmarkantnijih osobina kultura na kojima je ponikao i koje je baštinio u sebi, bilo poreklom, bilo tokom odrastanja i školovanja.

Njegovo ime se prvi put pominje tokom Rata za špansko nasleđe, tačnije 1709. godine kada mu je prilikom opsade Lila puščano tane smrskalo koleno (pojedini izvori navode da se ovo ranjavanje dogodilo nešto kasnije, prilikom opsade Temišvara), zbog čega je unapređen u viši čin.

Negde po završetku pomenutog rata 1713. godine, prelazi u vojsku Habzburške monarhije i pridružuje se kirasirskom puku grofa Klod Mersija, gde ubrzo biva postavljen za komandanta. Jedini portret Nikole Doksata danas dostupan javnosti, nalazi se u gradskom arhivu bernskog kantona i on je na njemu predstavljen upravo u uniformi kirasira.

Tanjug

Ubrzo počinju i nemiri na istočnim granicama koji će rezultirati šestim po redu ratom između Austrije i Turske. Doksat 1716. godine učestvuje u bitkama kod Petrovaradina i tu zapada za oko iskusnom vojskovođi, princu Eugenu Savojskom, učestvujući kasnije u gotovo svim važnijim bojištima do kraja pomenutog rata, na kojima je i Savojski.

Nakon osvajanja Petrovaradina, usledile su bitke kod Temišvara i Pančeva, kao i ona najveća i najvažnija, kojom je osvojen Beograd.

Prešavši put od grenadira i komandanta elitnog konjičkog odreda, do prvog fortifikatora strateški verovatno najbitnijeg utvrđenja u carstvu, na Doksatova pleća stavljen je ogroman teret. Trebalo je opravdati i valjano utrošiti ogromna sredstva koja su pristizala iz svih delova carstva i beogradsku tvrđavu učiniti neosvojivom.

ST/N. MANDIĆ

Prethodna obnova tvrđave s kraja XVII veka nije bila sprovedena kvalitetno, a od poslednje velike obnove grada iz vremena despota Stefana Lazarevića prošlo je dosta vremena, tako da su nove prepravke iziskivale obiman i temeljan pristup.

Iskusnom neimaru, kome tehnike opsađivanja nisu bile nikakva novina, nije promaklo da je tvrđava najranjivija na jugoistočnom, frontalnom delu, koji je bio najbliži cirkumvalacionoj, odnosno, prvoj opsadnoj liniji potencijalnih neprijatelja.

Oslanjajući se na fortifikacione sisteme dvojice proslavljenih graditelja; markiza Sebastijana Vobana i Menoa van Kohorna, ali i uviđajući pojedine manjkavosti u njihovim radovima, Doksat je prilikom rekonstrukcije beogradske tvrđave insistirao na tome da se njen frontalni deo okruži rovom, ispred koga su bili ukopani putevi, tako da aktivnosti posade i branitelja tvrđave budu skrivene od oka potencijalnih napadača.

Takođe, nove vlasti su insistirale da se grad podeli na dva dela i to dunavski, koji je naseljavalo isključivo nemačko stanovništvo i savski, koji je trebalo da se naseli Srbima, Jevrejima, Cincarima i pripadnicima dugih vera i nacionalnosti.

Na razmeđi ovih dveju varoši nalazila se kasarna nazvana po guverneru Srbije.

Ona je sagrađena na najvišoj tački ondašnjeg Beograda, otprilike na prostoru koji opasuju današnje ulice Knez Mihajlova, Oblićev Venac i Zmaj Jovina i sa svoja tri sprata i 312 prozora predstavljala je, bez ikakve sumnje, najmarkantniju građevinu austrijskog Beograda.

Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ

Nemački deo varoši zamišljen je kao gradski centar sa glavnim administrativnim, kulturnim, crkvenim i drugim sedištima, koji je po svim karakteristikama trebalo da odiše duhom barokne prestonice.

Centrom grada dominirala je Die Lange Lasse, iliti Duga ulica (današnja Dušanova), sa čije desne strane se nalazila prostrana Palata guvernera Srbije, u kojoj je stanovao Karl Aleksandar, vojvoda od Virtemberga.

Na samom kraju ulice, prema tvrđavi, bilo je izgrađeno nekoliko istovetnih zgrada, sa po dva izloga u prizemlju, namenjenih zanatlijama a jedna od njih, koja je svojevremeno pripadala remenskom majstoru Elijasu Flajšamu, postoji i danas na broju deset.

Za to vreme, pravoslavni deo trebalo je da predstavlja svojevrsnu periferiju, u kojoj je stanovništvo najvećim delom i dalje živelo sirotinjski.

Uostalom, i sam Vuk Karadžić je zabeležio sledeću poslovicu: “Bolje da te Turčin tera sabljom, nego Švabo perom”, koja ilustruje život Srba pod austrijskom upravom.

Tanjug/Dragan Kujundžić

Pomenuli smo već da je obnova grada zvanično završena jula 1736. godine.

Samo tri meseca ranije austrijsko carstvo ostaje bez svog najvećeg vojskovođe, pošto Eugen Savojski umire 21. aprila 1736. godine.

Slučajnost ili ne, tek turske snage ponovo obnavljaju sukobe sa Austrijancima, koji u rat ulaze kao saveznici Rusije. Ipak, čini se da ratna sreća ovoga puta nije bila naklonjena Habzburzima.

Nižu se porazi kod Banja Luke, Novog Pazara, Niša i, na kraju, kod Grocke, što je označilo ponovni pad Beograda, kao i Kraljevstva Srbije pod tursku vlast. Za našu priču je naročito važan pad Niša, budući da je u to vreme njegove zidine branilo sedam hiljada trideset i dva čoveka, naspram, kako tvrde pojedini izvori, skoro osamdeset hiljada Turaka.

Na čelu niške posade stajao je niko drugi do Doksat, ovoga puta sa činom generala. Uviđajući potpuni slom i potencijalni pokolj svoje vojske, on uspeva da izdejstvuje više nego povoljne uslove za predaju tvrđave i da sve vojnike, pod oružjem i svom opremom koju su mogli da ponesu sa sobom, povede put Beograda.

pixabay.com

Međutim, vest o padu strateški važnog mesta, stigla je pre Doksata, pa je on odmah po prispeću u grad oktobra 1737. godine, stražarno sproveden u pritvor i u sudskom procesu koji je potresao ondašnju Evropu, na zgražavanje mnogih osuđen na smrt.

Ostalo je zapisano da je oštrica dželatovog sečiva nekoliko puta zasecala vrat nesrećnog neimara, dok mu konačno nije odrubljena glava.

Njegovo telo je spušteno u jednostavnu raku, koja je iskopana u blizini mesta pogubljenja, a u nju je, pored pokojnika, ubačena i njegova stolica presvučena crnim štofom.

Da li je poslednje počivalište ovog znamenitog neimara zauvek pometeno u nekoj od brojnih gradskih rekonstrukcija ili on još uvek počiva negde ispod centra Beograda, verovatno nikada nećemo saznati.

Zato, kada sledeći put budete prolazili Obilićevim vencem, Knez Mihajlovom ili nekom od ulica koje okružuju negdašnju kasarnu Aleksandra od Virtemberga, usporite na trenutak. Možda vaši žustri koraci i žurba remete večni san čoveka koji snove o savršenom i neosvojivom Beogradu nije dosanjao do kraja.

PRED SRBIJOM KLJUČNE ODLUKE: Zaseda Krizni štab, stručnjaci upozoravaju na ZABRINJAVAJUĆU SITUACIJU SA KORONOM!
PRED SRBIJOM KLJUČNE ODLUKE: Zaseda Krizni štab, stručnjaci upozoravaju na ZABRINJAVAJUĆU SITUACIJU SA KORONOM!
0
STOJANOVIĆ IMENOVAN ZA NOVOG AMBASADORA U SIRIJI: Promena u diplomatskom predstavništvu naše zemlje u Damasku
STOJANOVIĆ IMENOVAN ZA NOVOG AMBASADORA U SIRIJI: Promena u diplomatskom predstavništvu naše zemlje u Damasku
0

KOMENTARI 0


KARABURMA JE UKLETO MESTO: Nakon pogibije dečaka, otkrivamo da je upravo ovaj deo BEOGRADA - TAČKA SMRTI!
KARABURMA JE UKLETO MESTO: Nakon pogibije dečaka, otkrivamo da je upravo ovaj deo BEOGRADA - TAČKA SMRTI!
0
MISLIO SAM DA ĆE ME LIKVIDIRATI: Ivan Gavrilović otkrio da je Marija Milošević MRZELA Cecu, a u palati držala slike samo JEDNOG čoveka!
0

MISLIO SAM DA ĆE ME LIKVIDIRATI: Ivan Gavrilović otkrio da je Marija Milošević MRZELA Cecu, a u palati držala slike samo JEDNOG čoveka!

EKSKLUZIVNO! OTKRIVAMO PLAN ZA BEKSTVO: Dijana htela da postane MUŠKARAC i pobegne u Izrael!
3
EKSKLUZIVNO! OTKRIVAMO PLAN ZA BEKSTVO: Dijana htela da postane MUŠKARAC i pobegne u Izrael!
PRED SRBIJOM KLJUČNE ODLUKE: Zaseda Krizni štab, stručnjaci upozoravaju na ZABRINJAVAJUĆU SITUACIJU SA KORONOM!
0
PRED SRBIJOM KLJUČNE ODLUKE: Zaseda Krizni štab, stručnjaci upozoravaju na ZABRINJAVAJUĆU SITUACIJU SA KORONOM!
SAMO JEDAN SRBIN PREŽIVEO POKOLJ: Osam decenija od najmonsturoznijeg zločina u Glini, za manje od deset dana ubijeno preko 1.700 ljudi!
Društvo

SAMO JEDAN SRBIN PREŽIVEO POKOLJ: Osam decenija od najmonsturoznijeg zločina u Glini, za manje od deset dana ubijeno preko 1.700 ljudi!

Republika

 - utorak, 27. 7. 2021. u 11:51 0

Osam decenija od zločina u Glini, jednog od najmonstruoznijih i po svom karakteru najstrašnijih ustaških zločina nad nedužnim srpskim...

UVODI SE GARANTOVANA PENZIJA? Namenjena je samo jednoj grupi građana
Ekonomija

UVODI SE GARANTOVANA PENZIJA? Namenjena je samo jednoj grupi građana

Republika

 - utorak, 27. 7. 2021. u 11:11 0

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić ponovo je pokrenuo pitanje garantovanih penzija, odnosno socijalne pomoći za najugroženije...

PAD KNINA - EKSKLUZIVNI SERIJAL SAMO U SRPSKOM TELEGRAFU: Otkrivamo neobjavljene dokumente o IZDAJI KRAJINE! NE PROPUSTITE!
Srbija

PAD KNINA - EKSKLUZIVNI SERIJAL SAMO U SRPSKOM TELEGRAFU: Otkrivamo neobjavljene dokumente o IZDAJI KRAJINE! NE PROPUSTITE!

Republika

 - utorak, 27. 7. 2021. u 10:49 0

Srpski telegraf i portal Republika došli su u posed ekskluzivne dokumentacija koja će baciti potpuno novo svetlo na jedan od najmračnijih...

VULIN RASKRINKAO ŠEMU NAPADA NA DRŽAVU: Od Krika i News Max Adrie, pa preko Belivuka i Miljkovića, do Jutarnjeg lista i nazad
Srbija

VULIN RASKRINKAO ŠEMU NAPADA NA DRŽAVU: Od Krika i News Max Adrie, pa preko Belivuka i Miljkovića, do Jutarnjeg lista i nazad

Republika

 - utorak, 27. 7. 2021. u 10:33 0

Ministar i predsednik PS-a Aleksandar Vulin oglasio se povodom napada na državnike među kojima je i on pa objasni šemu po kojoj se...

STOJANOVIĆ IMENOVAN ZA NOVOG AMBASADORA U SIRIJI: Promena u diplomatskom predstavništvu naše zemlje u Damasku
Društvo

STOJANOVIĆ IMENOVAN ZA NOVOG AMBASADORA U SIRIJI: Promena u diplomatskom predstavništvu naše zemlje u Damasku

Marija KNINIĆ

 - utorak, 27. 7. 2021. u 10:17 0

Radovan Stojanović, šef odeljenja za Aziju, Australiju i Pacifik u Ministarstvu spoljnih poslova, imenovan je za novog ambasadora Srbije u...

OD SUTRA ISPLATA NOVCA IZ TREĆEG PAKETA POMOĆI! Evo ko će i koliko dobiti od države
OD SUTRA ISPLATA NOVCA IZ TREĆEG PAKETA POMOĆI! Evo ko će i koliko dobiti od države
0

Prve isplate davanja iz trećeg paketa pomoći države Srbije kreću sutra, a novac će pre svih...

Veliku uštedu uz smanjenje papirologije donosi vam Verto
Veliku uštedu uz smanjenje papirologije donosi vam Verto
0

Većina nas se tokom radnog dana sretne sa velikom količinom papirologije. Svi znamo da je...

  • Na kiosku
    Danas na kioscima

    Samo u Srpskom telegrafu - informacije kojih nema u drugim medijima

    Naslovna za 27. 7. 2021.