Drugi otac siromašne dece umro u najvećoj bedi! Bez ovog gradonačelnika Beograda ne bismo imali ništa!

Foto: Tanjug/D. GOLL

Beograd

U dugoj i burnoj prošlosti Beograda kao jedan od najsvetlijih trenutaka često se navodi vreme kada je na čelu grada bio Vlada Ilić.

Zbog svojih zasluga u razvoju grada, Vladu Ilića često nazivaju i prvim modernim gradonačelnikom Beograda. Na čelu prestonice bio je od 10. januara 1935. do 13. septembra 1939. godine, a za to vreme, Beograd je po prvi put postao prava, evropska metropola i grad koji je išao u korak sa svim svetskim trendovima.

Od mnogih pozitivnih stvari koje je uradio Ilić je posebno bio ponosan što je poboljšao uslove života najmlađim stanovnicima prestonice.

U industrijski nedovoljno razvijenoj Kraljevini Jugoslaviji, pa i u Beogradu, problem socijalne zaštite najmlađih je bio gorući. Veliki broj dece, ostavši bez roditelja u Prvom svetskom ratu, očekivao je pomoć od države koja nije mogla da im dovoljno pruži. Ovo se naročito odnosilo na prostor bivše Kraljevine Srbije, čija je privreda imala katastrofalne gubitke usled ratnog razaranja.

Prve jeseni po dolasku Vlade Ilića na čelo prestonice uvedena je pomoć za svu sirotinju i formirao se Akcioni odbor za zimsku pomoć, čija je predsednica bila kneginja Olga Karađorđević.

Beograd je finasirao 19 udruženja građana, kojima je briga o deci u opisu posla, zatim 2 dečja dispanzera, 6 savetovališta za odojčad i izgradnju gradskog porodilišta za 1000 porodilja godišnje. Prestonica je svake godine slala oko 1500 siromašne dece na letovanje po mesec dana.

Kako bi se rešio problem povećanja broja učenika u prestonici, za vreme Ilićeve uprave izgrađeno je desetak novih škola, a još toliko renovirano.

– Zanimljivo je da je Ilić izgradio prvu školu od sopstvenog novca za decu svojih radnika desetak godina pre nego što će voditi prestonicu. Reč je o školi “Štofara braće Ilić” na Karaburmi, koja se od kraja 30-ih godina promenila naziv u OŠ "Jovan Cvijić" – ističe sagovornik.

UMRO U NAJVEĆOJ BEDI Posle rata Vlada Ilić je uhapšen i osuđen na kaznu robije od deset godina i na konfiskaciju celokupne imovine. U presudama je kao glavna krivica Vlade Ilića navedena to što su njegove fabrike radile tokom rata i na taj način “jačale ratni potencijal okupatora“. Vlada Ilić je pušten krajem 1951. godine, ali nije stigao da uživa u slobodi. Ubrzo je doživeo šlog i umro u potkrovlju kuće svog rođaka, 3. jula 1952. u najvećoj bedi. Siromašnog i zaboravljenog, sahranili su ga nekadašnji radnici. Okružni sud u Beogradu je februara 2009. usvojio zahtev za rehabilitaciju Vlade Ilića i ništavnom proglasio presudu Vojnog suda iz 1946. godine. U obrazloženju piše da je Ilić “morao da bude proglašen narodnim neprijateljem da bi ta osuda bila osnov i opravdanje za državu, da preuzme njegovo bogatstvo“. Potomci Vlade Ilića i danas se bore kako bi povratili bar deo imovine svog slavnog pretka.

Poseban praznik za Vladu Ilića bili su Očevi kada je gradonačelnik uveo "važnu" praksu – darivanje siromašne dece koja ga "vežu".

Dom dečje zaštite u Zvečanskoj ulici otvoren je 10. aprila 1938. Prvom obeležavanju Očeva 1. januara naredne godine u novom Domu prisustvovao je i gradonačelnik. Tom prilikom je 1000 siromašne dece dobilo tople džempere, čarape i cipele.

Zbog svega navedenog i još mnogo toga što je gradonačelnik činio da poboljša kvalitet života malih prestoničana novinari Beogradskih opštinskih novina nazvali su Vladu Ilića "drugim ocem siromašne dece Beograda".

Sajam otvoren zahvaljujući Iliću Kruna u nepreglednom nizu kako bismo danas rekli "kapitalnih investicija" koje su realizovane u nepunih pet godina mandata Vlade Ilića svakako je bilo otvaranje Beogradskog Sajma