Proganjali su ga zbog Srba i pravde, a sada je dobio Nobelovu nagradu za književnost!

Foto: youtube.com/wikiTHEK

Peter Handke...

On je 1996. godine putovao u rat u BiH i napisao žestoko osporavani esej "Pravda za Srbiju", u kojem se zalagao za diferencirani pristup zapadnih zemalja i protiv svaljivanja krivice samo na srpsku stranu. Nakon toga, Handke je „preko noći“ prognan iz globalne intelektualne zajednice. Posle prvog eseja sledila su dalja dela na tu temu.

Početkom aprila 1999. sa početkom bombardovanja Jugoslavije, Handke je otputovao u Srbiju, u znak protesta vratio Bihnerovu nagradu i iščlanio se iz Кatoličke crkve. Od nemačkog ministra Rudolfa Šarpinga je zahtevao da mu vrati sve njegove knjige.

Handkeovi eseji o Srbiji spadaju među najtemeljnije i najsadržajnije kritike medija pisane poslednjih godina. Srbija je za njega samo metafora, povod za njegove literarne i filozofske rasprave o „derealizaciji sveta“. Za razliku od njegovih kolega i neprijatelja, koji su okrenuli leđa Balkanu i, sasvim u trendu, ustaju protiv rata u Iraku, Handke je ostao dosledan: Srbiji kao ključnoj metafori za iskrivljavanje istine kroz medije.

- Oni koji su bombardovali i koji su ubili hiljade ljudi - oni ne pripadaju ni Evropi ni planeti Zemlji - poručio je pisac Peter Handke u intervjuu za RTS početkom ove godine.

U poslednjoj deceniji prošlog veka, dok je još trajao rat na prostoru bivše SFR Jugoslavije, on je napisao esej "Pravda za Srbiju" i naišao je na osudu u nekim krugovima. Poznat je i kao kontroverzni austrijski pisak, nekritički poštovalac Miloševića čiji je jedan od najkritikovanijih poteza bio odlazak na sahranu Slobodanu Miloševiću.

Upravo je to bio razlog da njegova predstava svojevremeno bude "skinuta" iz pa­ri­skog te­a­tra "Ko­me­di fran­sez".

- Mo­je pri­su­stvo na sa­hra­ni Slo­bo­da­na Mi­lo­še­vi­ća je pri­vat­na stvar - rekao je Handke svojevremeno.

Međutim, više od toga, javnost je šokiralo njegovo mišljenje o Miloševiću za koga je rekao da "uop­šte ni­je bio na­ci­o­na­li­sta, že­leo je da sa­ču­va Ju­go­sla­vi­ju". "Poštovanje" je reč kojom je opisao šta je prema Miloševiću osećao. Govorio je i da Milošević nije bio "balkanski diktator i kasapin".

Prijateljstvo sa Miloševićem je, izgleda, učvršćeno i kada se on našao u Hagu, a Handke išao da ga poseti, po­što su nje­go­vi advo­ka­ti za­tra­ži­li da, even­tu­al­no, bu­de sve­dok od­bra­ne.

Da austrijskom piscu nije mrsko druženje sa predsednicima SRJ a kasnije i Srbije, svedoči i to što se sastajao sa Tomislav Nikolićem, koji mu se svojevremeno zahvalio na zalaganju "da se Srbi na što verodostojniji način prikažu publici u svetu".

U intevjuu za RTS, Handke je govorio o bombardovanju, ali i o tome kako su čitaoci razumeli njegovo delovanje izvan sveta literature.

Odgovarajući na pitanja kako danas gleda na bombardovanje i oseća li ljutnju, bes ili žaljenje, rekao da ne oseća ljutnju, ali da i dalje ne može da poveruje da se to desilo.

- To kao da nije naša planeta...Oni koji su bombardovali i koji su ubili hiljade ljudi - oni ne pripadaju ni Evropi ni planeti Zemlji - kazao je poznati pisac i naglasio da zbog svega toga oseća "neku vrstu gađenja prema ljudskoj vrsti".

Prisećajući se dana kada je počelo bombardovanje, Handke je rekao da se toga seća kao što pamti ubistvo Džona Kenedija.

Foto: youtube.com/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal

Peter Handke...

- Svi su očekivali da počne bombardovanje, ali kad se to zaista dogodilo, to je bilo kao fikcija, kao da nije stvarno...Ali postalo je stvarno! Sećam se svega. Bio sam na ulici, duvao je vetar, i bila je neka tišina svuda okolo... - opisao je Handke svoje sećanje na 24. mart 1999. godine.

Na konstataciju da ga zbog njegovih stavova u Srbiji doživljavaju kao prijatelja, a da je u nekim društvima postao persona non grata on kaže da je tako rođen - kao persona non grata...

- Možda je to dobro, mada mi se baš i ne sviđa... Ipak, mislim da u stvari nisam persona non grata. Ima mnogo ljudi, pojedinaca, čak i na Zapadu, postoje oni koji koji su nastavili da čitaju moje knjige. Znam da čitaju, dobijam i mnogo pisama od čitalaca. Najveći podstrek su mi u stvari čitaoci i verujem da će nastaviti da čitaju, ne samo moje knjige, nego uopšte da čitaju - rekao je on, između ostalog, za RTS.