DARA DŽOKIĆ: ŽENA JE ODUVEK GAZDA U KUĆI

Foto: E-stock/D. Stanojević

Dara: Literatura i služi da se preispitamo, da prepoznamo gde su koreni naših nesreća i frustracija

Još dok smo snimali bila sam sigurna da pravimo nešto posebno. Sada pomno pratim epizode i jako sam srećna kada vidim šta smo napravili, a ja sam strog kritičar, pogotovo prema sebi. Od sjajnog scenarija i režije do glume mojih divnih kolega, počev od Žarka i Slobe, Jezde, Igora... sve je doprinelo da ovo važno Ćosićevo delo prenesemo na ekran i presrećna sam što vidim da publika to ceni. Uvek, znate, postoji taj strah, da li će to gledaoci prepoznati, da li je taj posao baš dobro urađen kako se nama čini - na početku razgovora za Srpski telegraf ističe glumica Dara Džokić.

Ona u seriji igra Milunku, majku snahe Simke (Sloboda Mićalović) kojoj je gazda Aćim (Žarko Laušević) dozvolio da sa ćerkom živi u njegovoj kući. U proteklim epizodama videli smo kako majka i ćerka spremaju "prevaru" koja će pomoći porodici Katić da opstane i politički i biološki...

* Simka i majka pokazale su da je ženska ruka u svakoj kući snažnija nego što bismo mislili.

- Patrijarhalni duh našeg naroda oduvek krije jedan suštinski matrijarhat. Patrijarhat je spolja, ono kako nam se čini, ali žene drže kuću. Vekovima su žene pristajale na to i svoju pravu moć koju su znale da imaju, nisu imale potrebu da obelodanjuju. Oslobađanje ženskih prava iznelo je tu moć na površinu i suštinu jedne bračne zajednice, ali i šire porodice koje su držale i održavale žene. Moderna vremena donela su samo potrebu da se o tome mnogo priča. Naravno, trpela je žena kroz vekove i batine i zlostavljanje, a trpi ih i danas. Emancipacija i ženska prava nisu zabranili nasilje, nažalost.

* One su jake, ali daleko od toga da im je lako, zar ne?
- Ova drama koja se odvija na istorijskom  planu, ali i na onom ljudskom, unutrašnjem zapravo počiva na užasu nemanja dece, tom imperativu da se ime produži, da se slava mora produžiti, da naslednik mora biti muškarac kako bi radio baš ono što je radio njegov otac, pre njega deda... Kada priroda odbije da saučestvuje, nastaje pravi porodični užas kroz koji žena mora da prođe iako možda nije ona uzročnik tog problema. Ženska strana "Korena" se time bavi, kako obezbediti budućnost i svoju i porodice.

Foto: Promo/RTS

U kadru sa Žarkom Lauševićem

* Koji od mnogih aspekata priče biste vi voleli da publika zapamti?

- Volela bih da publika pokuša da napravi paralele, da gledajući neke literarne pretke koji se zasnivaju na onima koji su nekada živeli, da napravi poređenje sa današnjim životom. Koliko smo se odmakli od tih ljudi, jesmo li napredovali ili nazadovali? Ako smo napredovali, da li je to dovoljno? Razumemo li vreme u kojem živimo? Zato literatura i služi, da se preispitamo, naučimo, da prepoznamo gde su koreni naših nesreća i frustracija danas.

* Nijedna priča nije samo priča?
 - Ne možete prošlost gledati samo kao priču koju ćete čuti i zaboraviti. Priča budi preispitivanje od politike do odnosa među braćom i ocem, tu su i dominantne dve žene koje se grčevito bore za opstanak, za mesto u kući koje će izgubiti ako se taj naslednik ne rodi... Tu je i siromašni, ubogi narod... Svi ti aspekti su dovoljno jaki i svaki gledalac može da nađe pouku za sebe.