Anica Dobra poručuje s Mećavnika Prečih je problema od rijalitija

Foto: Promo

Anica Dobra i nagrađena glumica Anastasija Klimuskina

Dovoljan je jedan čovek da sanja i da pokrene nešto veliko, a da mu se drugi priključe i sanjaju isti san. To je Emir uradio sa Mećavnikom, i to ne samo za sebe. Ko god ovde dođe, videće koliko se on nesebično trudi i videće da on ima ideju. Danas je problem što više ljudi nema takvu ideju. Valjda ljudi žive ne baveći se drugima, kaže Anica Dobra u intervjuu Iskri, čije najzanimljivije delove prenosimo.

* Dugo ste radili u Nemačkoj. Koliko se i u čemu njihova kinematografija razlikuje od srpske ako govorimo o načinu rada i kvalitetu scenarija?

- Razlika je u novcu. Istina, taj novac nije bitan za ideju, a ona je najskuplja roba jer je najređa, ali kvalitet trpi ako kultura i oni koji su za nju zaduženi ne smatraju da su pozorište i film bitni. Ne može sve uvek da se radi na mišiće i na želju da se nešto pokaže. Potrebna su za to neka sredstva. Film je skupa igračka, čak i kada je niskobudžetni. Nešto drugo je bitno, a to je taj odlazak, pa povratak, posle koga ceniš sve ono što imaš ovde. Kod kuće puniš baterije i taj duh prenosiš dalje, a to je vrlo važno za umetnost i umetnika koji radi na bilo kom meridijanu. Dakle, imam temperament i mentalitet koji je drugačiji od onog u Nemačkoj, ali ovo može samo biti moja prednost u odnosu na tamošnje umetnike i pretpostavljam da je upravo ovo razlog zašto tamo tako dugo radim.

* Može li se kulturom protiv rijalitija ako su oni u udarnim terminima na televiziji, a kultura kao da se krije od naroda po urušenim pozorištima?
- Živimo u vremenu brzih promena i mi prvo moramo da prihvatimo ono što nam se dešava, a ne da se borimo protiv toga. Borba je neki od narednih koraka, a prvo i osnovno je suočavanje sa tim intelektualnim pošastima. Moramo da priznamo sebi da smo sami odgovorni za ono što nam se dešava i onda da kroz ljude koji znaju da sanjaju pokušamo da promenimo stvari. Jednostavno, moramo se obraćati krugu ljudi koji ima potrebu za kulturom. Boriti se aktivno, svojim poslom, protiv svega toga nema nikakvu svrhu jer je u pitanju nešto sasvim suprotno. Sve liči na nekakav paralelni univerzum. Pre treba da se fokusiramo na svoj posao i da se bavimo sobom, a te sporedne stvari koje su štetne ne treba uopšte da nas se tiču. Moramo ih ostaviti po strani. Radeći na sebi i šireći snove i talenat, privući ćemo ljude sebi. Drugo, ne možemo prenebregnuti činjenicu da je televizija vezana za tržište, za rejting, za šokantno i to je tako kako je. Mi možemo na drugi način, na svoj način, dati nekakvu kontru, ali ne da se borimo. Imamo i preče probleme.

* Kakvi su reditelji oni koji nam režiraju živote i teraju nas da igramo uloge koje nam se ne igraju?
- Ovo je jako lepo i važno pitanje. Vreme je da shvatimo da smo mi sami kovači svojih života i svoje sreće i ne treba se oslanjati na druge reditelje, koje kasnije krivimo za naše živote. Dakle, ne treba da pristanemo na tuđu sliku o sebi, već da gradimo svoju i da shvatimo da mi nismo ono što želimo da budemo, već da smo ono na čemu radimo da budemo. Ako to bude tako, onda se nećemo žaliti na druge. Vrlo je jednostavno.