Čotrić: SMEH JE ŠTETAN samo ako se smejete pretpostavljenima

Foto: ST/Đ. KOJADINOVIĆ

Najzabavnije je kad se neki poslanici šale na svoj račun, a da toga nisu ni svesni: Aleksandar Čotrić

- Moj prijatelj nedavno je bio u Njujorku i tamo ga je u nekom društvu jedan Amerikanac pitao koje jezike govori. Kad mu je naš Srbin odgovorio da tečno govori srpski, hrvatski, bosanski i crnogorski, a da razume i da se služi makedonskim, slovenačkim i bugarskim jezikom, Amerikanac je, neupućen u naše balkanske prilike, bio zadivljen njegovim poliglotskim umećem jer on, nažalost, govori samo dva jezika.

Još sedamdesetih godina prošlog veka Vladimir Bulatović Vib napisao je sjajnu misao: "Tek kad su istaknuti lingvisti iz Beograda i Zagreba počeli da plaze jedni na druge, videlo se da im je jezik isti".

Na sreću, aforističari sa prostora bivše države govore istim jezikom humora i satire i odlično se razumeju i nisu im potrebni prevodioci, posebno ne oni koji bi ih prevodili žedne preko vode - ovim rečima razgovor za Srpski telegraf započinje pisac, aforističar, pravnik i poslanik Aleksandar Čotrić. Povod za duhovitu, ali i opominjuću priču, jeste posebno izdanje "Dah duha - antologija aforizama", koje je objedinilo najbolje satire autora od Vardara pa do Triglava.

• Kažete da je aforizam kao volej. A da li je i bumerang makar povremeno?

- Smeh, tvrde lekari, podmlađuje srce i mozak, smanjuje bol, leči stres, jača krvne sudove, povećava odbrambenu moć organizma, ubrzava postoperativni oporavak, popravlja cirkulaciju... Smeh je jedino štetan kada se smejete pretpostavljenima. A kad već govorimo sportskim rečnikom, razlika između romana i zbirke aforizama je kao da gledate fudbalsku utakmicu svih devedeset minuta ili da gledate samo golove i najinteresantnije momente sažete u pet minuta. Aforizam jeste volej, ali pisanje aforizama je igra glavom. A kad je reč o bumerangu, evo jedne paralele: Kad aforističar ispali strelicu, postao je meta.

• Koji vam je štos došao glave?

- Još nisam napisao takav aforizam. Više puta sam se ponadao da jesam i da će neka novina ili knjiga biti zabranjena zbog mojeg teksta, ali to se, nažalost, nije dogodilo. Za vreme Miloševićeve vladavine 1993. bio sam, po nalogu tužioca, priveden u policiju zbog aforizama: "Svi Srbi su živeli u jednoj državi, sve dok predsednik nije došao na tu ideju"; "Francuski kralj Luj XIV vodio je svoj lični dnevnik. Predsednik Srbije uređuje svoj lični TV Dnevnik" i "Srbi su na Kosovu doživeli dve velike katastrofe: izgubili su bitku i dobili novog vođu". Ali Srpska reč, u kojoj je ovo bilo objavljeno, ipak nije bila zabranjena. Međutim, ja ne gubim nadu.

• Koliko su Narodna skupština i vaše kolege tamo inspiracija? 

- Evo nekoliko zabeleški nastalih u Skupštini: "Dok nisam video ko nas predstavlja, nisam ni znao kakvi smo"; "Poslanik još nije proučio skupštinski poslovnik. Nije stigao od proučavanja skupštinskog jelovnika"; "U toku poslaničkog mandata promenio je nekoliko stranaka. Sve u želji da predstavlja što više građana"; "Ko je kome psovao majku? Propustio sam deo skupštinske sednice". Najzabavnije je kad se neki poslanici šale na svoj račun, a da toga nisu ni svesni.

Foto: Promo

Smeh je uvek lek

• Kakve aforizme radije pišete, one slatke za dečje čitanke ili one kisele, gorke, oštre za one koji čitaju novine?

- Kad sam bio veoma mlad, pisao sam aforizme za odrasle, a kad sam došao u zrele godine, počeo sam da pišem za decu. Duško Radović je govorio da "za decu treba pisati kao za odrasle, samo mnogo bolje". Pisati za decu je lepše, ali je teže. Pisac mora da razume mališane, kao što i oni moraju da razumeju nas pisce. Aforizam je sposobnost pisanja malog, da bi moglo da se kaže mnogo.

• Koja je najčudnija situacija u kojoj ste jednostavno morali da pribeležite štos?

- Kad me pitaju: zašto pišem aforizme, odgovaram - zato što ne mogu sve da ih zapamtim. Beležio sam aforizme na sednicama parlamenta, gradske Vlade Beograda, stranačkim sastancima, ali i u avionu, na plaži, na ulici... Možda najneobičnije mesto bilo je u predsedničkoj palati u Jerevanu, gde sam bio u delegaciji koja je razgovarala sa tadašnjim jermenskim predsednikom Seržom Sargasjanom. Dobili smo od domaćina blokčić i olovku, a meni su tada počele da naviru ideje, pa sam umesto beleški sa sastanka pisao aforizme, pored ostalih i ovaj: "Predsednika je nemoguće promeniti na ulici. Poznato je, naime, da se on nikada ne kreće ulicom". Ali kakvog li paradoksa, nekoliko meseci kasnije jermenski predsednik smenjen je upravo uličnim demonstracijama.

• Od dosadnog aforističara gori je samo...?

- Od dosadnog gori je samo onaj aforističar koji misli da je zanimljiv, a nije. Od aforizama ne može da se živi, ali ponekad ne može da se živi ni od netalentovanih aforističara.

• Kada odgovorite na ovaj intervju, napisaćete aforizam o...?

- O sebi: Ne zna se šta je pisac hteo da kaže, ali to odavno nikome nije ni važno.