Viktor Peres o saradnji sa Kristoferom Nolanom, Denijem Bojlom i umetnicima iz Srbije

Foto: Promo

Dečak iz malog sela na jugu Španije radio na nekim od najznačajnijih filmova današnjice

Susret na CGA Belgrade konferenciji, koju u Jugoslovenskoj kinoteci organizuju Srpska filmska asocijacija, Crater VFX Training Centar i portal VFX Serbia, biće odlična prilika da Peres razmeni svoja iskustva sa domaćim umetnicima iz industrije kompjuterske grafike.

Na svom predavanju govoriće o tome kako je dečak iz malog sela na jugu Španije došao do rada na nekim od najznačajnijih filmova današnjice, ali i kako je iskustvo sa holivudskih blokbastera moguće primeniti na snimanje nezavisnih filmova sa višestruko manjim budžetom.

U svojoj dosadašnjoj karijeri Peres je svoj doprinos dao uspešnim filmskim serijalima kao što su „Ratovi zvezda“, „Hari Poter“ i „Pirati sa Kariba“. To ga je dovelo u zavidnu poziciju da radi sa nekim od najznačajnijih reditelja 21. veka, među kojima su Kristofer Nolan, Deni Bojl, Rob Maršal, Dejvid Jejts...

- Onaj sa kim sam najbliže radio jeste Deni Bojl, sa kojim sam radio na filmu "127 sati". Veliki blokbasteri su izvanredni, ali to nije jedini način snimanja filmova. Volim ovakve male filmove, jer donose drugačije iskustvo. Deni nas je često obilazio, raspravljali smo o tome zašto nešto nije dobra ideja. Na kraju svega, mi ipak pričamo njegovu priču - navodi Peres dodajući da postoji još jedan važan razlog zbog čega obožava da radi sa Bojlom: „On je veoma dobar čovek, mnogo je zabavan. Stalno smo zbijali šale na poslu. Te 2010. godine zajedno smo u studiju gledali Svetsko prvenstvo u fudbalu, gde je pobedila Španija. Zaista smo se povezali.“

Veliki izazov za njega svakako je predstavljao rad na filmu „Uspon mračnog viteza“, poslednjem delu Nolanove trilogije o Betmenu. Međutim, upravo je ovaj projekat za njega nosio najviše nedoumica i strahova kako zbog složene tehnologije snimanja, naročito kada su u pitanju vizuelni efekti, tako i zbog poštovanja prema Nolanu. 

Prema njegovim rečima, reditelji poput Nolana pre svega su usredsređeni na pričanje priče. 

- Reditelji ponekad mogu da budu lenji, jer znaju da će sve što su zamislili moći da ostvare uz našu pomoć, pa ni ne pokušavaju da smisle neki drugi način. Zbog toga se divim Nolanu jer on uvek pokušava da prevaziđe izazove na kreativan način. Spilberg takođe odlično zna kako da radi sa vizuelnim efektima, to se vidi u njegovom narativu - dodaje Peres.

Peres odbija da veruje da bi zbog razvoja tehnologije i veštačke inteligencije glumci u budućnosti mogli da ostanu bez posla. Ipak, dodaje kako za njegov deo posla veliko glumačko ime ne znači mnogo.

- Kada ste VFX artist, ne znači vam mnogo to koji glumac igra u filmu. Nama su najvažniji pikseli... Naravno da sam bio uzbuđen kada sam radio na ’Piratima sa Kariba’ sa Džonijem Depom. I, iskreno, kul je kada imate piksele Betmena na ekranu. Ali kada vidite Betmena u nedovršenom izdanju, sve vam izgleda znatno manje stavrno. Vi tada vidite samo glumca u kostimu. Zbog toga i nisam hteo da radim na tom filmu. Hteo sam da uživam kao gledalac. Uz to, kada radite na nekom filmu, svuda oko vas su spojleri - kaže Peres.

Peres, koji na CGA Belgrade konferenciju dolazi zahvaljujući podršci Španske agencije za promociju kulture,  govoriće 17. novembra upravo o ovakvim i sličnim iskustvima koja je stekao radeći na blokbasterima, ali će ugao predavanja biti mnogo zanimljiviji. Naime, on će domaćim umetnicima govoriti o tome kako se ovakvo iskustvo može prevesti na projekte mnogo manjih razmera, objašnjavajući na koji način u takvim okolnostima tehnologija može da bude u službi pričanja priče.

Kao najzahtevniji izazov koji je do sada imao on navodi rad na svom višestruko nagrađivanom kratkometražnom film „Echo“. Kaže kako je najteže „kada si na filmu istovremeno reditelj, scenarista i producent, a uz to radiš i vizuelne efekte, jer onda moraš sam sebi da naređuješ i zahtevaš od sebe samo ono najbolje“.

Uz iskustvo stečeno na  radu ovog filma, govoriće i o svojim počecima, odrastanju u porodici koja nije imala novca za tada popularne video igre, glumačkim počecima i prelasku u industriju kompjuterske grafike. Navodi kako mu je posebno drago što će upoznati domaću zajednicu, jer ističe kako je podrška industrije i zajednice od velikog značaja.