DRAŠKOVIĆ: KRIVCI SU NAM U SRBIJI, ne u Vašingtonu

Foto: Promo

Srbi su izvršili kolektivnu lobotomiju nad Srbima. I još smo bolesni: Vuk Drašković

Nema mađioničara ravnog Srbima koji su 1944. pobednički umarširali u Beograd i na stub nacionalnog prezira istakli Aleksandra i njegovu pobedničku srpsku vojsku iz 1918. Srbi su izvršili kolektivnu lobotomiju nad Srbima. I još smo bolesni. Stidimo se onog i onih koji su za ponos, a ponosimo se onima i onim što je za stid. Na referendumu među Srbima, sutra bi Legija i Arkan ubedljivo potukli Aleksandra i Živojina Mišića. Proklinjemo Aleksandra zbog toga što je stvorio državu u kojoj su živeli svi Srbi, a slavimo ubice te države svih Srba. Za zločine Slobodana Miloševića mnogi u ovom sluđenom narodu okrivljuju Aleksandra Karađorđevića. Sto godina je od najveće pobede u istoriji Srba.

Ovaj narod ne može ni da se seća i da bude ponosan makar u sećanju. Ne daju heroji poraza, u deceniji kada je ubijena Jugoslavija. Hvališu se i veličaju po svim medijima - opominje Drašković odgovarajući na pitanje, kako smo izgubili poštovanje Evrope i saveznika. Novi roman "Aleksandar od Jugoslavije" objavila je Laguna, a svečana promocija zakazana je za sutra u Maloj sali Kolarčeve zadužbine.

• Jesmo li našu verziju Trijumfalne kapije zamenili dverima trgovinskih centara i rijaliti gradova?

Mučno mi je da se bavim rijalitijima, ovim vremenom i nama u njemu. U romanu sam sa Aleksandrom, srpskim Bonapartom, sa njegovim ocem Kraljem Petrom, sa vojvodama Mišićem, Stepom, Bojovićem, sa ondašnjim akademicima, piscima, diplomatama... Njima dugujemo srpsku Trijumfalnu kapiju, ako smo ih dostojni i ako želimo da opet budemo narod pobeda i pobednika.

• Automobilom u kojem je Aleksandar ubijen, razvoženo je smeće. Tvrđava Žrnov na Avali srušena je zbog spomenika Neznanom junaku. Skloni smo da istoriju provučemo kroz blato?

Tvrđavu Žrnov podigao je despot Stefan Lazarević, ali je ona bila mnogo duže turska nego naša. Avala je od turske reči havala (smetnja, prepreka). U ruševinama Žrnova, Nemci su 1915. pronašli golobradog i anonimnog srpskog vojnika, ubijenog njihovom granatom. Sahranili su ga i na drvenom krstu, na nemačkom, napisali: „Jedan neznani srpski vojnik". Naši seljaci su 1922. tom vojniku, iznad groba, podigli spomenik... Idealnije mesto za monumentalni spomenik svim srpskim neznanim junacima Aleksandar nije mogao da nađe. On nije srpsku istoriju provlačio kroz blato. On je nju pozlaćivao i krunisao.

Foto: wikimedia.org

Svetska ekonomska kriza zaobišla je Aleksandrovu državu: Kralj Aleksandar I Karađorđević

• Kako da shvatimo Trampove reči: "Srbi su dobri ljudi", a kako govor Vudroa Vilsona kada je srpska zastava bila na vrhu Bele kuće?

Da shvatimo da su krivci za naš državni i nacionalni slom u Srbiji, a ne u Vašingtonu. Da shvatimo da je Srbiji mesto na Zapadu kuda su je vodili svi pre pobede komunista. Da Srbija ide tamo gde odlaze njena deca u potrazi za poslom i boljim životom. Da obustavimo svađe i sukobe sa demokratskim i najsnažnijim državama sveta u kome živimo.

• Kakva je atmosfera u Beogradu tih međuratnih godina bila?

Sve do zavođenja takozvane Aleksandrove diktature u januaru 1929, stanje u državi bilo je nesnošljivo. Francuska ambasada u Beogradu poslala je u Pariz tačnu i dramatičnu dijagnozu:
"Parlament je u rasulu. Sve je u haosu. Dugačke i jalove rasprave, svađe u medijima, hrvatski bojkot države, oružane bande u Makedoniji i na Kosovu, čak i u Crnoj Gori, srpski ratni invalidi i veterani okreću se protiv Kralja, seljaci očajni, inteligencija svih ovdašnjih nacija i religija podleže virusu plemenskih strasti i mržnje... Kralj Aleksandar deluje bespomoćno. Nervno napet, po ceo dan prima poslanike svih zavađenih tabora, nastoji da ih pomiri, ali uzalud. Svi ga ucenjuju i traže velike pare za sebe i svoje ljude, traže državne položaje i povlastice. Proslavljeni vojskovođa nemoćan je na ovom frontu. Puši dnevno i po 120 cigareta, dva puta se otrovao nikotinom."
Da spreči raspad države, Aleksandar ukida Ustav, raspušta parlament, suspenduje rad svih političkih stranaka, kao i nacionalnih i verskih udruženja, proklamuje integralno jugoslovenstvo, deli beskamatne kredite seljacima, država pomaže sirotinji, sudi se profiterima i kamatašima... Ne samo Beograd, nego čitava država, postaju veliko gradilište. Dinar ima zlatnu podlogu, vojska dobija najmodernije oružje i opremu. 

 

 

 

 

Razbijemo li Jugoslaviju, oči ćemo jedni drugima vaditi
Antu Godinu, saučesnik u atentatu, Hrvati veličaju kao heroja koji ih je branio od srpskog jarma. Jesmo li mi komšije ugušili bratimljenjem koje oni nisu tražili?
Za života Kralja Aleksandra, mnogo je bilo i toga što je izazivalo gnev Hrvata, Albanaca, Makedonaca, pa i Crnogoraca, ali ja, zaista, za ništa od tih srpskih zastranjivanja ne mogu da optužim Aleksandra. Ne optužujmo ga zbog njegovog uverenja da je Jugoslavija, da je zajednička država, jedina u stanju da stišava i rešava nesuglasice, sporove, pa i mržnje, između naroda i religija u toj državi. Upozoravao je: Razbijemo li Jugoslaviju, oči ćemo jedni drugima vaditi. Evo, nema Jugoslavije, a mi živimo Aleksandrovo proročanstvo.
Mnogo je u bivšoj Jugoslaviji onih, a naročito među Srbima, koji proklinju Aleksandra i njegovu Jugoslaviju, a žale za Titom. Ne znaju, jer neće da znaju, da je i Titova Jugoslavija bila Aleksandrova Jugoslavija. Bila je Titova samo po državnom uređenju, a po krštenici, po rođenju, bila je Aleksandrova. Da nije bilo prve, ne bi moglo biti ni druge. Kakav Ante Godina. Ništa je on pri Aleksandrovom, pa Pavelićevom, pa Titovom oficiru Marku Mesiću. Tri puta se zaklinjao: Kraljevini Jugoslaviji, ustaškoj Hrvatskoj, pa komunističkoj Jugoslaviji. Vodio je ustaše na Staljingrad, a u Srbiju je 1944. stigao sa Crvenom armijom, kao oslobodilac i pobednik.